Sveti JUSTIN Ćelijski: BESEDA NA VELIKI ČETVRTAK

Podelite:

– 1965. godine u manastiru Ćelije –

Veliki Četvrtak… Veliki Petak… Velika Subota. Sve veliko i sve strašno. Šta se to zbiva na zemlji? Ljudi neće Boga, ljudi hoće da isteraju iz tela Sina Božjeg, Gospoda Hrista!

Gle, On je došao u ovaj svet, rodio se kao Čovek, bio malo Detence, pa Dečak, pa zreo Čovek. Trideset tri i po godine živeo kao Čovek u ovome svetu. Uzeo na Sebe sve muke čovekove, sve muke roda ljudskoga. Uzeo na Sebe najveću muku, greh ljudski. Jagnje Božje, gle uzima grehe sveta na Sebe, grehe sveta – to je najteži teret. Nema većeg tereta u rodu ljudskom od greha. Zato je greh ljudski Gospod Hristos uzeo na Sebe rodivši se u ovom svetu. Nijedan dan, nijedna noć Njegova nije bila radost, sve muka do muke, žalost do žalosti gledajući ljude. A svaki čovek u ovome svetu pred očima Gospoda Hrista šta je nego jedan bujni izvor, vodoskok iz koga biju gresi, gresi, gresi, znači muke čovekove. Niko tako duboko nije sagledao, i nije znao, i nije osetio kakva je muka greh, kao Gospod Bezgrešni. Šta zlo, šta pravda, šta nepravda, šta život a šta smrt, šta raj a šta pakao, šta Bog a šta đavo? Ljudi sa svih strana hrle k Njemu, gomile i gomile ljudi hitalo je Njemu sa svih strana, i On je po velikom čovekoljublju Svom isceljivao ljude od svih bolesti, od svih napasti, izgonio duhove nečiste, uvodio u Carstvo Nebesko i Carstvo Božje iz ovoga carstva greha i smrti.

Koliko je čudesa činio Gospod, koliko dobra, da kada su se ljudi trudili da pronađu u njemu ma kakav najmanji greh, nisu uspeli. Najopasniji vrebači, najopasniji špijuni srca ljudskih nisu mogli u Njemu pronaći ni trunku greha. Zato ih je On smelo pitao: „Koji me od vas kori za greh?“ Niko od ljudi nije Ga mogao prekoreti za greh.

On, čuli ste iz današnjeg Svetog Evanđelja, kada su naišli vojnici da ga uhvate i starešine jevrejskih prvosveštenika, svi su popadali pred Njim. Samo u tom trenutku On je dopustio da njegov božanski vid .ispusti iz sebe jedan božanski zrak, i svi su popadali na zemlju. I dopustio je Spasitelj silna ismevanja, čuli ste iz današnjeg Svetog Evanđelja, Evanđelja stradanja Gospodnjeg, kakve sve muke, kakva pogšženja, kakve je uvrede On podneo, i šibanja, i pljuvanja, i šamare? A Crkva na to (peva) … Slava dugotrpljenju Tvome, Gospode! On je rečju vaskrsavao mrtve, ta On je Lazara, koji je počeo da smrdi u grobu, vaskrsao jednom rečju Svojom, On je vaskrsao iz mrtvih sina Nainske udovice, On je gubavca iscelio rečju, pogledom, senkom. Šta se sad zbiva? On ćutke podnosi sve, sve muke, sve uvrede, Za sva dobra ljudi mu uzvraćaju raznovrsnim zalima.

Prošao je On kroz sav ljudski život, pokazao kakav treba da je čovek, kako treba da živi u ovome svetu: da živi Božanskom Istinom, Božanskom Pravdom. Zato Sveto Evanđelje traži od nas hrišćana da mi živimo kao što se prisšoji Bogu u telu, kao što priliči Bogu u telu. Bog u telu – to je Gospod Hristos! Eto, On čovek, pokazao je kako treba mi ljudi da živimo u svetu: da živimo bez greha, da živimo u Večnoj Istini Njegovoj, u Večnoj Pravdi, u Večnoj Ljubavi, u Večnoj Dobroti. Radi toga je stvoren čovek. A gle, mi prigrlivši greh prigrlili smo laž, prigrlili smo nepravdu, pakost, sve poroke, prigrlili smrt, a kroz sve grehe prigrlili i đavola.

On je došao u ovaj svet, Gospod Blagi, da sve uzme na Sebe, sve te strašne muke naše, da uzme i grehe, i smrt, i da nas od njih oslobodi. I kad su Njegovi neprijatelji fariseji i sadukeji likovali, prolazili pored Njegovog krsta i rugali mu se; „Ako si Sin Božji siđi s krsta, pa ćemo ti verovati“, kada su oni to radili, On je ćutao. Ta oni su videli bezbroj Njegovih čudesa. Sami su govorili: „Ta ovaj čovek čini tolika čudesa, šta ćemo raditi s Njim, sav narod ode za Njim, svi ljudi odoše za Njim“.

Podneo je sva ruganja, sva poniženja – radi čega? Radi toga, braćo moja i sestre, da bi ušao u našu smrt, da bi i nju uzeo na Sebe, da bi i nju razorio kao Bog. Zato je On istrpeo sve. Zato je primio krst da bi silom Božanstva Svog kao Bogočovek razrušio smrt. I veli se u jednoj današnjoj divnoj crkvenoj pesmi: „Gospod je primio sve poruge, i šamare, i pljuvanja, i sva stradanja, da svima nama daruje vaskrsenje iz mrtvih“. Eto, radi toga je Gospod ušao u smrt našu, spustio se u smrt ljudsku, da tu najtežu i najstrašniju muku uzme na Sebe, da je razori i da nama ljudima podari vaskrsenje iz mrtvih, da ljudima podari besmrtnost i Život Večni, da telo ljudsko učini besmrtnim, a duša je već stvorena besmrtnom.

Satana je likovao kada je ušao u Judu, kada mu je Juda otvorio vrata srca svoga. Likovao je što će Isusa predati na smrt preko Jude. I mislio je: Taj Isus iz Nazareta, Koji mi je tolike muke zadao, eno čovek je, telo ljudsko nosi, smrt, smrt će ga satrti! Kao što je sve milione ljudi satrla od početka sveta do danas, do samog Gospoda Hrista.

Ustvari, ovih svetih velikih dana vodi se borba za čoveka, borba između Boga i Satane, između Gospoda Hrista i Satane, koji ulazi u Judu i iz njega dela kroz slobodnu volju Judinu. Strašno je, braćo, što je Juda dopustio da bude oruđe Satane. Veli se u jednoj pesmi današnjoj, da Juda po delima svojim pokaza se drugi đavo, po delima svojim pokaza se drugi đavo. Pričestio se Juda na Tajnoj Večeri, Gospod ga pričestio i on izašao, otišao neprijateljima i prodao svoga Učitelja Božanskog.

U jednoj tužnoj crkvenoj pesmi današnjoj veli se : Juda sa Svetim Pričešćem u ustima izdade Gospoda“. Kakva strašna sloboda, kakav strašan pad! Veći je ovo greh, braćo, nego Adamov greh u raju. Judin greh je veći od svih grehova ljudskih. On Boga izdaje, Boga čijom je silom vaskrsavao i sam mrtve i činio bezbrojna čudesa sa ostalim Svetim Apostolima. Koliko zla u njemu, koliko zlobe, koliko zloće! Svesno izdaje i prodaje Boga!

Gospod Hristos ćutke prima sve. Jer On, On ratuje i bori se za čovekovu dušu da čoveka oslobodi od smrti. I kad je raspet na krstu i izdahnuo, On je onda sišao dušom Svojom Božanskom u carstvo smrti, u ad, i silom Božanstva Svog razorio ad, razorio carstvo smrti i izveo duše svih pravednika, svih ljudi iz ada u Carstvo Nebesko.

Zato je Gospod podneo smrt, zato je Gospod podneo i krst, da nam svima da vaskrsenje iz mrtvih, da nam svima da pobedu nad smrću. A đavo to znao nije. Mislio je đavo: Ja ću njega saterati u smrt i onda u carstvo moje, u carstvo smrti. Ali kad je Gospod sišao u carstvo smrti, sišao je dušom svojom čovečanskom u kojoj je bio sav Bog, i On je, kako se veli u jednom divnom crkvenom troparu, On je sišao u ad, i Božanstvom, silom Božanstva Svog razorio ad i izveo iz ada duše ljudske.

Tako je Gospod uzeo na Sebe smrt ljudsku, pobedio je i razorio i time obezoružao – koga? Đavola, Satanu, onoga Satanu koji je kroz Judu mislio da uništi Gospoda Hrista! Jer Satana drži rod ljudski u vlasti svojoj grehom, drži ga smrću, a greh i smrt jesu sila njegova, dve ruke njegove, dve ruke Satanine. Te je ruke Gospod odsekao i oslobodio čoveka od smrti, od robovanja smrti, od robovanja grehu i dao nam sile, vaskrsne sile, da i mi pobeđujemo smrt, pobeđujemo greh, a pobedivši njih da pobedimo i đavola.

Zato je posle Krsta Hristovog i Vaznesenja Njegovog đavo nemoćan i nesposoban pred ljudima. Svaki hrišćanin sa verom u Gospoda Hrista i krstom Njegovim svetim pobeđuje vražju silu, svaku vražju silu. Ispunjuju se Spasiteljeve reči izrečene Svetim Apostolima: „Evo vam dajem vlast da stajete na zmiju i na škorpiju i svaku silu vražiju i ništa vam neće nauditi.“ Ništa! Ni đavo, ni greh, ni smrt! Eto pobede, eto svepobede!

Mi hrišćani tu pobedu slavimo danas, sutra, preksutra, a potpunu pobedu na dan Vaskrsenja Hristova. Mi smo hrišćani time što živimo Gospodom Hristom, što doživljujemo neprekidno Njega. Veliki Četvrtak, Veliki Petak, mi doživljujemo sva stradanja Gospoda Hrista koja je On podneo za nas, doživljujemo ih kao svoja. Plačemo za Njim i sa Njim, plačemo i molimo za Njega. Ali isto tako mi doživljujemo sa Njim i Vaskrsenje Njegovo, i zajedno s Njim vaskrsavamo u velikoj ljubavi Njegovoj i u Njegovom čovekoljublju. Pobeđujemo smrt po daru i milosti Njegovoj. Juče je veliki Grigorije Bogoslov raspet sa Gospodom Hristom na Veliki Petak, a evo sa Uskrsom vaskrsava sa Njim. To pogađa svakog hrišćanina. Mi tugujemo tugom Hristovom, mi tugujemo grehom i zbog greha našeg ljudskog, znamo da je Gospod podneo smrt radi nas, radi strašnih grehova naših, radi užasa naših i strahota naših, ali Njegovo je čovekoljublje neizmerno.

On, On sažali se na stvorenja svoja u grehu našem, i eto, daruje nam vaskrsne sile, daruje nam Svoju Božansku silu da i mi pobeđujemo sve što je smrtno u nama, svaki greh, da pobeđujemo đavola, tvorca greha i smrti! Zato, pred nama hrišćanima otvorena su sva Nebesa. Smrt – sklanja se i beži od nas; smrt tela – to je spavanje za nas hrišćane. Privremeno zaspi telo dok čeka dan Strašnoga Suda, i vaskrsne iz mrtvih, i spoji se sa svojom dušom, i uđe u večno Carstvo Ljubavi Hristove, ili demonskog zla, zavisi od toga šta je čovek radio za života na zemlji: je li bio Hristov ili je bio protiv Hrista.

I mi, braćo moja draga, svake godine proslavljajući ove velike i svete dane, mi podmlađujemo sebe i verom oprolećujemo sebe. Mi doživljujemo sve što je Hristovo: Njegovu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život Njegov doživljujemo kao svoj. I zato nema straha u nas. Pred našom verom padaju svi neprijatelji naše vere, a najveći neprijatelj naše vere to je đavo i sve sluge njegove. Neprijatelj naše vere je greh, svaki greh. Ali eto Gospoda Koji uzima grehe sveta na Sebe, uzima i greh moj i greh tvoj po velikom čovekoljublju Svom, daje sile i meni i tebi kroz Sveto Pričešće, kroz Svete Tajne da pobeđujemo u sebi sve što je smrtno i sve što je grehovno.

Vera ~ kakva sila, kakva moć, kakav požar za svaki greh, za trnje greha! Pa molitva, pa ljubav, pa milostinja, pa post, sve su to velike sile, Božanske sile koje Gospod Hristos daruje svakome od nas da mi pobeđujemo neprijatelje duše naše i neprijatelje spasenja našeg.

Zato, braćo moja, ove velike i svete dane da provodimo u svetoj tuzi, da dočekamo radosno Vaskrsenje i da našoj radosti ne bude kraja. Vaskrsenje Hristovo – radost nad radostima, večna radost koja nikad ne prestaje! Eto, tu večnu radost treba svaki od nas da ima, svaki da je nosi u srcu svom, i kad na njega naiđu iskušenja, nevolje, i muke, i tmine, i pomrčine, i noći ovoga sveta, bezbrojne, kad napadaju na njega kroz rđave ljude, ili kroz strašna zbivanja u ovome svetu – on neka tu buktinju nebeske radosti drži visoko u savesti svojoj, duši svojoj, nek se ne plaši ni greha, ni đavola, ni smrti, nikakve smrti, nikakvog đavola, nikakvog greha, nego neka smelo ide i gazi svako iskušenje, svaku zmiju, svaku škorpiju. Ništa vam neće nauditi! Ne bojte se nikakvog zla ovoga sveta, nikakvog gonjenja ovoga sveta, nikakve smrti ovoga sveta, nikakvog đavola ovoga sveta! Jači je Gospod naš Spasitelj od svih, od svih smrti, od svih đavola, od svih grehova!

Njemu slava i hvala sada i uvek i kroza sve vekove. Amin

IstinoLjublje svima Vama!

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here