Техника митрополита Антонија Блума за смирење душе: Сви психотерапеути задивљени овим приступом!

Поделите:

Психотерапијска техника митрополита Антонија Блума је прилично тешка, али делује. Проверено

Митрополит Антоније Блум је био сложен човек, невероватног карактера. Више је био доктор него свештеник, радије егзистенцијални филозоф него психотерапеут.

Неки су у њему видели свештеника, док су други сматрали да је психотерапеут.

Цитираћемо вам једну важну чињеницу из мемоара Антонија Блума. Ово је заправо техника психотерапије коју је митрополит спровео над својим исповедником, младим свештеником оцем Атанасијем и коју је и сам примењивао.

Ова психотерапијска техника је прилично тешка, али ради! Проверено!

“Пошто ме је отац Атанасије питао: “Да ли се много молиш?” Kажем Да (заиста сам се много молио у то време).

“А када се молиш, да ли имаш осећај смирености?”

“Да”

“А ако сте много уморни, толико да не можете прочитати молитву правилно, како се осећате?”

Оклевао сам и рекао: “Није ми пријатно.”

“Дакле ви мислите да је Божја заштита, Божја љубав дата само вама у замену за вашу молитву? Да читајући молитве Божје милосрђа, можете купити Божју заштиту?”

Схватио сам: Ово није добро!

Рекао сам себи, а и њему: Ево новог подвига. Током следеће године забрањујем вам да се молите!

Непосредно пре него што одете у кревет, прекрстите се три пута. И речима “Господе, молитвама оних који ме воле, спаси ме!”

Затим мирно лези и не мисли на молитве.

Али, тада у свом миру – сетите се појединих људи. Слика ове или оне особе ће се уздићи, име ове или оне особе проћи ће вам кроз главу: ваша мајка, ваш покојни отац, ваш пријатељ..

И сваки пут када се некога сетите, зауставите се и реците: “Хвала ти што ме толико волиш да не морам ни да се молим, могу да заспим без страха од напуштања.”

Годину дана сам се овако молио, а касније се током живота враћао овоме више пута. И било је тако дивно, јер су ми се једно за дургим урезала у сећање лица или имена људи који су ми били блиски или људи које сам давно заборавио.

И ођедном се испостави да неке од њих сретнем и да ми кажу: “Заборавио си ме!” Не, нисам вас заборавио, молим се за вас….

Овим сам исказао дубоку захвалност свим људима, живим и мртвим: имао сам осећај да сам их штитио.

А онда је та једноставна молитва претворила мој живот у захвалност и поверење – у јединство које нас држи заједно!”

 

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here