Угрин Поповић: Прича о богаташу и Лазару

Поделите:

(Или – како се може приступити Светом писму када се приче познају и упоређују)

 

Контекстуализација ове приче је у томе што богати «праведник» јесте онај који има знање о Богу (пуни столови хране), али га љубоморно чува (не даје Лазару ни мрвице које падају са стола), остварујући себе у својој праведности (јер је статус богатства имао само онај који је Богу угодио, по јеврејском схватању Божијих благослова), у којој не види човека. Не види Лазара. (Нити сматра да је то потребно, по Божијем науку, којег се грчевито држи).

Упоредио сам мрвице са стола, у приступу жене Хананејке (Мт 15:21-28), која је желела те „мрвице“, не би ли њима спасила ћерку, док је Лазар такође желео те мрвице, не би ли њима спасао себе.

Христос јој је дао «мрвице» на основу њене вере и става, Лазар их није добио. Ћерка је живела, Лазар је умро.

Ипак, Авраам, родоначелник вере, има у свом крилу Лазара, јер напослетку, није он крив што му нису дали мрвице са својих «праведничких» столова, док је некадашњи «велики праведник» у паклу огњеном и тражи сада кап воде.

Христос јесте донео ту воду (упореди са Јн 4) и у Ад, јер Он јесте вода живота. Није на Аврааму да дâ ту воду, „велики је понор између вас и нас“(Лк 16:19-31), јер господар живота није он, већ Бог, ка Коме те земаљске «мрвице» и узводе, а зато су и веома битне.

Онтолошки битне, не моралистички. Зато, тај богати «праведник» и јесте у Аду, јер га морал није могао спасити. Потребна му је вода жива, коју је добио и онда живео, јер Христос јесте та Вода Жива и даје се, не по моралним заслугама, већ из љубави којом Бог „тако заволе свет“ (Јн.3:16).

 

МИСЛИТЕ О ТОМЕ!!!

П.С. Видимо се на мом YouTube каналу да изучавамо Библију заједно. Благослов.

Свештеник Угрин Поповић за Видовдан

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here