Варја Нешић: Чему служе националне снаге

Поделите:

У жудњи за новом судбином и смислом вишег постојања је хитност националног окупљања снага. Не хитамо убиству. Хитамо свему што је похрањено у жртвама оних Срба који нису одолели Невидљивом.

Можда су посреди суматраистичке везе Милоша Црњанског…

Везе је важно тражити, јер су везе један од најважнијих начина на који сами себи објашњавамо свет и своје место у њему.

Текстови су преиспуњени искуством веза. Октобра месеца 1934. године у часопису Идеје је објављен политички чланак Милоша Црњанског „Нацрт националног скупљања снага“. Посреди је хитност, програм, чује се и позив. Обнављање националних снага.

М. Црњански даље спомиње Краља Мученика. Име није споменуто. Он је краљ и он је мученик. Читалац се на тренутак пита (чак и познајући историјски тренутак чланка) о коме је реч и пред очима је лик кнеза Лазара. Мученик и кнез. Везе су успостављене: омашком читаоца и мучеништвом. Свакако, Црњански ће говорити о атентату на краља Александра. Ипак, година није довољна да развеје истоветности, баш као у Хиперборејцима.

Пред нама је и моћан наслов: национално скупљање снага. Шта се налази пред нацијом па су јој снаге потребне, скупљене, окупљене?

М. Црњански доводи у везу ратне генерације свих српских ослободилачких ратова. Они су повезани посебном жртвом. Највиши облик живота је живот посвећен остварењу једне идеје.

Једна идеја. Један кнез пред избором. Један народ пред изазовом. Државност је освојена и у себи је похранила идеје државотворности и слободе доспеле из вредносног језгра косовског завета. Оно је жижа кроз коју се нијансирају вредности све до времена М. Црњанског. У обновљеном многогрешном, многострадалном и колонијалном положају српске нације, ове вредности опет доспевају у егзистенцијално искуство као чежња. Ваља им тражити дом да би се нашли путеви слободе.

О оновременом националном скупљању снага М. Црњански пише: „Трагика наших генерација, свих политичких нијанса, на крају рата и била је у томе да смо мислили, ето најзад време дошло да и ми поживимо, у ведрини и лакомислености мира, куда дубоко вуку људски нагони.“

Заиста, лук се не може бесконачно затезати. Међутим и снаге се морају прикупљати. Опет распеће: људски нагони и дати завети. Подвиг завета и предавање природи. Јер, природно је желети предах. Од рата, сиромаштва, сужавања, трпљења. Природно је очекивати овоземаљски мир. Неприродно је тражити страдање. И тако, Црњански види: његова генерација природна је и жели трајни предах. Сасвим људски.

„Један наш песник, певао је тада, да, после толике патње, треба лећи на Косово полеђушке и машити се пријатног, анималног живота. Данас нам је јасно, свима тих годишта, да за нас повлачења и одмора не може бити и нема.“

Зашто је Милошу Црњанском јасно оно што нама није? Одакле доспева јасноћа?

Вратимо се почетку – на почетку је догађај: краљ је постао мученик. Метафизика је ушла у историју. То даје вид. То није природно. Краљ не седи у порфири. Краљ лежи мртав, због идеје. Метафизика тражи подвиг. Подвиг се храни вољом. Упркос нагону, упркос природном природе.

Сада смо на пољу идеја, каже Црњански, види Црњански. Он види, баш као и П. П. Његош у његовом другом есеју. Дакле: види песник. Највиши облик живота нације – који се жртвује за идеју – није у убиству. П. П. Његош стоји на Ловћену. Црњански стоји над одром. П. П. Његош види зрак. Да ли га и Црњански види? Зрак „у ком царује нешто љубичасто и надземаљско“.

Неповратно виђење је почетак највишег облика живота. Невидљиви је виђен, он постаје неодољив. Неодољиво је стајање на Ловћену, чекање зрака и ћутање. Неодољиво је учинити све зарад Њега. Одатле јасноћа.

„Излази из таме, прва свест… Са њим смо (са Његошем) изашли (ми, Срби) пред Бога, на рукама са убиством. У њему (Његошу) се јавља жудња за новом судбином и смислом вишег постојања у свету.“

У тој жудњи је хитност националног окупљања снага. Не хитамо убиству. Хитамо свему што је похрањено у жртвама свих оних Срба који нису одолели Невидљивом.

Христос је постао мој живот. Заволео сам Га…

Стање ствари

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here