Здравко Пено: „На пола пута“ – о теолозима-дарвинистима, вери и лицемерју

Поделите:

Поводом текста Андреја Јефтића Час анатомије: патологија једног плагијата (Теологија.нет, 30. 7. 2018), пренетог и на „Стању ствари“ 

А зашто видиш трун у оку брата свога брвна у оку свом не осећашИли, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? Лицемјере! Извади најприје брвно из ока свог, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свог.
(Мт. 7, 3–5)

Не знам да ли је био сан или јава. Видим себе на операционом столу и око мене људе под маскама, с оштрим скалпелима, неки држе и ножеве, спремни да секу. Је ли то онај час анатомије? Не разабирам свима лица, већину ипак препознајем. Погледи им сведоче да су одлучни да започну крвави пир. Хтедох да им кажем: Што чините, чините брзо. Но, онда намах схватих да ће потрајати, јер немају посла само са мном. У операционој сали лежаху на столовима бројни, знани и незнани људи. И разабрах њихове гласове; многи вапијаху: Дођи, дођи Господе!
(Симона Анастасијевић, Живот под маском)

Када се човек нађе на удару ненависника различитих врста, онда се неизоставно мора определити између тога да ли да покуша да напад отрпи и избегне даљи сукоб или да узврати и изобличи противника, а да му притом ни у најмањем не буде налик. Различите примере с тим у вези нам својим житијима нуде светитељи Божији. Премда физички изузетно снажан, св. Серафим Саровски је у ситуацији када су се на њега окомили разбојници, најпре помислио да се с њима обрачуна; у руци је тада имао секиру; већ у следећем часу насилницима се кротко предао. Духовно јак, показао је спремност да претрпи физички бол, имајући засигурно на уму Христове речи: Не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити (Мт. 10, 28). На сасвим другачији начин, под другачијим условима, реаговао је против јеретика Арија св. Никола, епископ Мирликијски. Непријатељима Истине, који се не обрушују на једног човека и који, не одступајући од лажи против Цркве, угрожавају „малу браћу Христову“ – маловерне и оне слабе у вери, супротставити се мора.

Лукавство и безумље теолога-дарвиниста, „лажне браће“, прикривених иза својих звања и положаја у Цркви, не јењава ни пошто су се, наводно, током прошлогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора јавно покајали. Десеторица предавача на ПБФ-у у Београду, том приликом су, да подсетим, изненадили чак и неверујуће својом спремношћу да се покажу „у тренду“, потписујући Апел против иницијативе да се изврши ревизија изучавања теорије еволуције у школском систему, тј. успостави објективан, а не идеолошки приступ. Овим гестом искорачили су чак и испред појединих представника научних дисциплина који се Дарвиновим учењем уско стручно баве. Толерантни и снисходљиви према представницима природних наука, с којима у разговорима махом износе инфериорне ставове против мајмунообразне антропологије, „лажна браћа“ потенцијалну теолошку полемику по овом питању би да сасеку у зачетку, нестерилисаним хируршким сечивима, заборављајући, можда и не искусивши, да животворна реч Истине има дејство огња који разоткрива свако лицемерство.

На кратко су се примирили теолози дарвинисти из редова Цркве после опомена и епитимија које су добили као плату за своју дрскост. Глас лажних просветитеља изнова је одјекнуо, овога пута из уста Андреја Јефтића. Судећи према свом ангажману у јавности, овај својеврсни портпарол и активиста дарвинистичко-теолошког табора са ПБФ-а, доцент на Катедри за патрологију и, наравно, потписник поменутог Апела, огласио се написом Час анатомије – патологија једног плагијата у интернет-магазину Теологија.нет, како би оповргао „гласине“ (не навевши где се чују и ко их шири) да текст Теорија еволуције између науке и идеологије, вере и хипокризије, који сам првобитно понудио поменутом порталу, није одбијен „из идеолошких разлога“, већ зато што је „квалитет (рада) изразито споран“. Између ове две почетне, међу многим другим Јефтићевим констатацијама, јаз је дубок онолико колико и између истине и лажи.

И као што су наводне „гласине“ подстакле бранитеља еволуционизма на хитру акцију, своју стварну намеру он је сакрио иза паравана уређивачке политике интернет магазина Теологија.нет. „Пуна слобода у избору теме и начину на који се теме обрађују“ предочена је свим потенцијалним сарадницима у отвореном позиву на почетној страници овог сајта. Не постоје, међутим, прописане техничке регуле које би аутори требало да поштују, нити су дефинисани стандарди у приређивању текстова на који би се сарадници унапред обавезали; нису ни даље, ни ближе назначени критеријуми процене „квалитета“ за које уређивачка екипа моли будуће „приложнике“ текстова. Сама пак одредница „магазин“, којим је декларисан статус Теологија.нет-а, говори о степену (не)очекиване научности, што потврђују доступни садржаји, а пре свега поменути Јефтићев спис. Од наслова, преко стила излагања, до ниско интонираних „закључака“ дати магазин он је управо спустио до нивоа таблоида. У томе је, мора се признати, показао вештину и инспирацију на којој му ловци на трачеве могу позавидети. Зацртани циљ иницијатора теолошког магазина – развијање аргументоване теолошке полемике, овај члан уредничког тима у потпуности је промашио. И не само да је промашио, него га је свесно избегао, кренувши у посве другом правцу. Ево и каквом.

Представио је мој текст крајње тенденциозно, у кривом светлу, фрагментарно, управо онако како секташи ваде исечке из контекста, без назнаке целине садржаја и његове поенте. У намери да потврди компетентност одлуке редакције испред које иступа, Јефтић се определио за „анализу анатомије спорног текста“, задржавајући се, не случајно, само на његовом првом делу од четири странице које се тичу научне и здраворазумске критике теорије еволуције. Такође, не случајно, други део текста – теолошка критика еволуције, Јефтићевом скалпелу или детектору плагијата у потпуности је измакао, „у недостатку времена“, знања или пак зато што је услед катарзе идеолошке страсти, остао без набоја.

Откривши извор из којег сам преузео одређена места, Јефтић је у бруталном заносу, покушао да своје, квази доследно, методолошко сечиво стави изнад саме суштине рада чији сам потписник. Истина је да ми намера уопште није била да ставове у тексту Теорија еволуције између науке и идеологије, вере и хипокризије документујем ни избором, још мање укупном коришћеном литературом и изворима; отуда нисам посегао ни за референцама, нити за додатним појашњењима у фуснотама. Изоставио сам, с разлогом, и помињање имена муслимана Харуна Јахија. Опредељење за његове одређене, упечатљиве ставове, додатно ћу појаснити. Подразумева се, да је на порталу Теологије.нет била озваничена форма ауторских прилога, мој би – популарним језиком писани текст, био сасвим другачије „опремљен“.

Истог принципа – неспровођења за научни рад уобичајених стандарда, држао сам се и у тексту Апел на апел, написаном прошле године и прочитаном током заседања Светог Архијерејског Сабора. Управо у жељи да отклоним потенцијални лични одијум и да, што је важније, цео проблем поставим тамо где му је место – у жижу саборне свести Цркве, у њему нпр. нисам обелоданио да несувисли, удворички коментар: „Бог је створио свет, како – питајте биологе“, припада Андреју Јефтићу. У писаном предању Цркве, поштовање цитатности није никада била испред главне поруке текста. Није неопходно, па ипак ваља подсетити, да ни апостол Павле приближавајући истину Јеванђеља (Дап. 17, 28) древним Јелинима, није износио имена њихових философа и песника који су исповедали Христово Оваплоћење пре Његовог доласка. Чинио је то зато што су њихове идеје биле битније за мисију Цркве, од самих имена која је засигурно добро знао. Да ли је питање времена када ће се Јефтић осмелити да свом анатомском ножу и методолошком детектору изложи, рецимо, читаве књиге једног од несумњиво највећих теолога 20. века, о. Георгија Флоровског, без фуснота и с ограниченим избором референтне литературе? А можда ће Флоровског ипак заобићи, будући да се теоријом еволуције није подробније бавио? Јасно је, дакле, да није на удару „Платон, него Истина“. Посреди је истицање форме испред садржаја, „да се Власи не сете“ ко је ко у причи о вуку и јагњету.

Post festum позивање на уредничке стандарде притворног ревнитеља у очувању „пуне слободе када је реч о избору тема и начину (подвукао З. П.) на које се те теме обрађују“, био би пуцањ у празно, недостојан реакције, да исход лицемерне опсервације тврдокорног дарвинисте није закључак да су „симптоми патолошког стања (ваљда не само мог? – З. П.) шири од оквира самог рада“.

А где је у тој ширини, коју Јефтић мери својим аршином, Харун Јахи – Аднан Октар? Савест теолога неодарвинисте као да умирује то што чињенице против теорије еволуције износи, како наводи, „осуђивани криминалац, обмањивач и опскурни преварант (…) гротескни исламски креациониста, лидер секс-култа који се терети за тешке злочине“. Признајем, пикантерије из Јахијевог живота нису биле тема мојег интересовања, још мање проучавања (познато ми је да се бавио личношћу Христовом у једној од својих књига, остајући у границама куранског учења). Презентујући „тамну страну“ Јахијеве личности и његову бурну животну сторију, Јефтић заправо подмеће кукавичје јаје. И какве везе има живот овог муслимана с његовом критиком еволуције? Да ли би био бољи научник да је којим случајем суфи аскета? Не могу се хришћански критеријуми безусловно преносити на све који се науком баве, поготово не у домену природе и трагања за истином заложеном у природи. Није сваки научник неизоставно етичан сходно хришћанским мерилима. Па чак и када је најетичнији, што је врло пожељно зарад напредовања у Духу и Истини, то још увек не значи да ће неки научник направити корак напред у вери.

Шта је, дакле, хтео постићи Јефтић описујући Јахија попут колумнисте ангажованог у  „жутој“ штампи? Један од одговора јесте да свака острашћеност води самозабораву и губљењу тла под ногама. И када се амбис отвара, претећи својом дубином, утопљеник се хвата за сламку, оповргавајући неумитан исход пропасти. Тонући у вировима дарвинизма, Јефтић, нажалост, покушава да саблазни читаоце и да им наметне помисао о томе како је одвратан лик не само Харуна Јахија, већ и онога што је о еволуцији имао да каже. И на томе се не зауставља. Етикету с Јахијевим ликом безочно прилепљује и мени који његове ставове против теорије еволуције наводим; самим тим прилепљује га и свима онима који се са истим ставовима слажу. Да ли би убудуће, следећи Јефтићеву методологију, присталице Дарвинове доктрине требало третирати као мајмунолика бића? Не дао Бог! Према учењу св. Максима Исповедника и демони никада не престају бити анђели по природи, без обзира на то што су на етичком плану од злобе потамнели.

Поуке.орг

Поделите:

4 Коментари

  1. Jefticu, idi ti u Zavalu kod oca Vasioija provedi jedno pola godine, da osetis Pravoslavlje. Idi RADI nesto rukama, covce, juce si od sise materine odbijen, a vec si posto srpski Origen. Vi ne bubacite te knjizurine da iz neke ljubavi ka narodu, nego karijere. Vasa suva, bezblagodatna teologija se kao preduvana lopta odbija od studenata koji ce sutra biti duhovne vodje narodu.

    I da sam citao Penov tekst, velikim delom to prevazilazi moj nivo obrazovanja, ali tako si jadno to uradio, demaskirao, toboz, plagijatora. Mislim da Peno nije toliko glub da plagija nekog tako loseg, kako ga predstavi citalastvu, Muslimana….i u ravu je (Peno) sektaski nacin prikaza stvari. Objavi nam Penov tekst, pa ga onda seckaj….a da si i u pravu, koga briga za tim vasim portalima. Ko to BRE cita? Umislili ste sebi vecina vas da cete biti Florovski? Od mladih docenata na PBFu, Jovic i Tatalovic su ljudi koji imaju ljubavi, u meri kojoj mogu za svoje godine. Ti i jos poneki….cocece OLADI! Niko te ziv ne uzima za ozbiljno ni na PBFu, niti igde. Jos jedared, idi brate u Zavalu kod oca Vasilija, moli se Bogu jedno pola godine i RADI, krci onaj kamen, Da ti to bubacenje malo ispari i da ti se um razbistri.

    • Bolje bi ti bilo da – posto nemas to znanje, a ni istrazivacki TRUD i posto se doktori teologije na PBFu stancaju ko sto IKEA stanca stolice od iverice, uglavnom od bubatora koji imaju vremena da bubace dok narod crkava porobljen radeci da zaradi koru pogace – bolje bi ti bilo da MAKAR pripremis ZBORNIK tekstova iz Patrologije 2 studentima, da ima makar FIZICKI olaksa, nego sto si moderator na svim forumima dje je iko pomenuo teologiju. Nek mi Bog oprosti, vecina vas docentica ste teski bubatori, iz kojih nema ni jedne knjizice ili MAKAR zbornika radova sakupljenih. Prevoda nekog ili BILO sta korisnog Crkvi i studentima. Patrologiju 2 da drzi skoro golobrado decace. Da ne pominjemo DEklerikalizaciju PBFa, i problmatiku (bez)blagodatnog bogoslovlja ljudi koji nemaju Dar Svestenstva! Pretvroili ste bogoslovlje u karijerizam, suvoparno bubacenje. Neki su nakacili na HRVATSKOM jeziku neku eniklopedisticko/istrojisku gradju sa protestantskim kkomentarima i to je gradja za ispite. I onda neke portale osnivate gde ce, TOBOZ da se ukrstaju kolja teologa. AMAN uloga Crkve je da vida rane narodu, da ga POMAZUJE i Svetinju razdaje. Ko ce citati vase fus-note? Toboz Nikolaj Velimirovic nije mogao da bude na vasem terminoloskom i bogoslovskom nivou, pa je pisao neke pesmice? Jevandjelisti prepricavali neke pricice….i gle, vi teoloski manekencici, bez manitija, postaste ucitelji buducih svestenika. Pa da, odbegla popadija je bila u pravu, njen apel za deklerikalizaciju PBFa je sproveden u delo. Zar ne izgedate smesno vi neki docentici koji drzite katedre naspram profesorskih GROMADA koji su tamo prodefilovali? Uvodni deo tvog toboznjeg raskrikavanja plagijata je odlicna metafora za ono sto ste danas uradili od Hristove nauke o spasenju, vi, docentici, doktori teologije koje iza sebe nemate CAK ni zbornik radova (tudjih, ne vasih) i nikad niste posijali ni gredicu LUKA! A, eto, vi ste uciteji svestenicima koji ce duhovno voditi srpski narod. Jos Darvinisti! Ko je BRE lud ovde? Ne sramotite Crkvu pred bezboznicima vasim macevanjem po portalima.

  2. ПрофСор-уредник Јефтић се зезнуо у свом високоумном текстићу, у којем разобиличава свога брата у Христу(???) у још нечему – није било ГРЧКИХ РЕЧИ!!!! Ма ђе ћеш. бре-болан, профСоре да не покажеш колико си научио,ајербо не меРЕ бРЕЗ грчих речи висока теологија, да се изнијансира неизрециво. То је срамота, то је показатељ колико смо потонули, да људи који су учитељи свештеницима српске Цркве, на такав начин воде полемику, готово са мржњом, а да не говоримо о томе да Сабор мора да дијели епитимије….ето где вас је одвела ваша, да ваша, теологија, да се расправљате и стављате под знак питања темеље стварања, ви, доцентићи 2000 године после Христа, и после (у времену после) плејаде Светих Отаца, који, да година има милијарду дана, не би стали у Календар! То је тотално губљење тла, духовног, под ногама. Јесте ви свесни да су васи докторати пропусница да удјете у Библиотеку Преданја, и да ту будете ПИСАРИ, па кад вам неко додје да му само са полице Преданја дате кнјигу, или ископирате текст и каѕете “брате цитај ово”. Малоли нам је будаластина у информативном бомбародвануу, још нам фали да уцителји ПОПОВА покрећу питања Стварања. Шта Србина брига БРЕ како тече еволуција унутар врста, Србину кланом недокланом, окупираном упрегнутом треба Црква да му РАНЕ НАМАЖЕ Светињом, не ваше будалаштине. Од Предања које да човек има живот од трилион година не би га изучио, ви му вадите Дарвина? Који потамнели дух, са највише хијерајрхијске лествице овде мути духовне воде? Ко је бре луд овде. Теологија нет….има ли Бога тамо? Или Дарвин води главну реч? Немате времена да консултујете студенте, а имате времена да изучавате не само текстове већ и сексуални живот неких(анти)Дарвиниста….не пише се добро овом народу са таквом “елитом”. Вук Јеремић на “Теологији у јавној сфери”, и Дарвин на катедри за Патрологију….МАШАЛА!

  3. У завалу профСоре иди макар месец један, крчи са оцем Василијем онај крш, види и осети љубав, и прегрћи земљу рукама, да ти се мало разбистри у глави човече.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here