Жељко Познановић: Неопходност реформе наше Свете Цркве

Поделите:

Пише: Жељко Познановић

У дане пред заседање сабора епископа СПЦ појачава се медијска кампања против Цркве и против њених угледних представника. Сада се пишу такве ствари које се никада до сада нису писале и нећу овде да их наводим да их не бих ширио.

Најчудније је што се на службеном сајту СПЦ дају одговори разним новинарима и притом се наводи ште су они рекли, па тако до тих сазнања долазе и они који никада не би читали дотичне новинаре. Зар је толика потреба епископа за медијском експонираношћу? Зашто се одговарањем шире такве лажи ? Та потреба за одговарањем није само наравно на сајту СПЦ него и по другим медијима.

Замислимо само када би се на сајтовима Руске цркве sedmitza.ru или patriachia.ru или на сајту Римске цркве vatican.va појављивали одговори на писање таблоидних новинара што су напали неког владику или бискупа са неким глупостима или измишљотинама. Свако би помислио да су ти сајтови хаковани или да се нешто чудно дешава. Зар смо ми нешто гори од њих или мање држимо до свог угледа да се на службеном сајту бавимо потпуно безначајним личностима. Зар се увек мора рећи- ја сам у праву. Па верни народ зна да су наши епископи у праву и да не треба пред сваким да се доказују. Боље би било да се позабаве оним ко даје информације и да га санкционишу.

Сва је срећа да у таквој ситуацији на месту патријарха имамо мудрог и озбиљног човека који успешно води брод наше Цркве и који и поред поодмаклих година одвраћа ударце и с лева и с десна.

Тако је изгледа пропао и Нацрт Устава СПЦ са којим су не само уставотворци могли да унесу пометњу него и да погоршају неке ионако лоше ствари. Многи епископи су незадовољни тим нацртом. Ја сам уверен да је епископ Иринеј Буловић као један од стубова наше Цркве против таквог нацрта устава. Устав су сигурно форсирали они који и имају потребу да се увек истичу и доказују.

Истицање територијалног принципа који у Цркви не важи већ више од 1500 година, а питање да ли је икада и важио потпуно је бесмислено , па и неизводиво… Црква се састоји од народа па је тиме и народна а не територијална. Као што је писао владика Николај „Национална Црква али не национална вера“. Да ли уставотворци мисле да је например Америка саставни део Грчке државе.

То сигурно неће проћи као што није прошла ни грецизација Српске цркве, ни такозване литургијске реформе

Али има нешто што не пролази и што боли. То је претерана епископократија и умањивање улоге свештеника и лаика, који ионако немају неку улогу.

Било би добро да епископи проведу анонимне анкете међу свештеницима, шта они мисле о свом положају и односу епископа према њима. Многи би се веома изненадили.

Жалосно је да у неким епархијама свештеници морају да обављају помоћне зидарске радове или да раде сељацима пољопривредне радове да би преживели.

Свештеник потпуно зависи од епископа, а верни народ Цркву доживљава само кроз свештеника. Да ли ће у њему видети учитеља вечног живота или уплашену особу?

За време СФРЈ постојало је „Свештеничко удружење“ које јесте било и инструмент државне репресије, али је пружало неку заштиту свештеницима.

Потребан је пре свега братски однос између свештеника и епископа.

Поред тога потребна је већа улога патријаршијских, епархијских и парохијских савета који би имали конкретну власт.

Може се размислити и о увођењу Сабора СПЦ који би се као у Руској цркви састојао од епископа, свештеника, монаха и лаика и који би одлучивао о важним питањима као што је например избор патријарха или доношење новог Устава са расправом од бар годину дана пре одлучивања.

Потребно је увести Каталог кандидата за епископе, где би се знало ко су кандидати бар годину дана пре избора и где би црквена јавност била са њима упозната.

Потребно је увести као обавезу да свака црква има парохијски дом у коме ће свештеник након литургије разговарати са парохијанима и где ће се једном недељно држати предавања. То ће допринети не само образовању лаика, него и томе да се чује њихов глас.

Ово је само скромни допринос настао из жеље за Саборношћу цркве као једне од њене основе три функције и карактеристике. Са верношћу патријарху Иринеју и нашој СПЦ,

Жељко Познановић, Фејсбук

Поделите:

20 Коментари

  1. Овај Жељко Познановић је (про)хрват и екумениста…Свака вам част да објављујете овако угледне ауторе!!!

    • Кад неко напише нешто и потпише се Бокан Кокан мора да је јако паметан.Никада у животу нисам био прохрват чачак штавише.А екумениста-па нисам ја неки факзор да то Будем.

    • Види се да сам прохрват ште се залажем за националну Српску цркву.Извињавам се на словним грешкама.Овај коментар је писао неко много глуп и ли зао или и једно и друго.

  2. Ma svi ste vi jako pametni…..niste za grecizaciju…ali ste ocigledno svi za rusizaciju…….na kraju cete reci da Srbi prestaju da piju rakiju i da je prave, i da pocnu da piju votku kao odraz anti zapadne retorike. Sramota.

    • Што руски ваљда постоји и СРПСКА традиција-Светосавље,карловачко појање,мокрањчева литургија.

  3. Koliko je samo krugova u Crkvi kojima smeta vuk karadzic i dositej obradovic jer su nas kao udaljili od rusa. Mnogo je svestenih lica koji vi hteli da smo ruska gubernija…..da ne pricam mnogo, ovde gde zivim neki bi se prepoznali

    • Мени не сметају па ни нашој Српској цркви.Па сахрањени су на најпочаснијем месту испредс Саборне цркве у Београду.

  4. Ja znam da je nas Patrijarh to nedavno rekao ali ima dosta onih koji bi njih dvojicu revidirali a sve u skladu sa rusofilskim pomodarstvom koje je prilicno pakleno kad se gleda zadnja namera.

  5. Па ја сам се заложио за српски карактер СПЦ а што неког има па Бог је сваком дао слободу па и да се одрекне себе ако је толико луд.

  6. Само напред,Жељко у ударничку ОБНОВУ и РЕФОРМУ наше Сербске Цркве!!!! Свака теби част,носиш славно име и презиме хорватског корена!!!

  7. Ма ово није србски сајт
    Уредник се зове Жељко
    презиме Ињац, па онда словенац Игрес
    па Томислав Кресовић, Томислав је хрватско име
    Још вам фали словенац Фајгељ
    Па ни Бокан или Радун не звуче србски
    где су презимена на ИЋ

  8. Бокане Кокане како Познановић хрватски корен па то је од познати и нема хрвата Познановића.А Жељко сам добио име по једном Србину Жељку.Не знам што си толико оптерећен са мном нисам ја овде тема.Јел ти то право име и презиме Бокан Кокан.

  9. Сви предлози у чланку г. Познановића су на месту, утемељени. Тежње појединаца ка епископократији разарају нашу Цркву а покушај легализације тога је предлог новог Устава СПЦ, који је далеко испод нивоа Устава из 1931. Зна се добро зашто је умни владика шумадијски Сава био против промена досадашњег Устава СПЦ (осим у нужним, административно-територијалним стварима).

  10. Сваки покушај реформе или ревизије у Србској Цркви мора бити одбачен. Нека се реформише “крвава црква” Рима и хрватска свест.

  11. O da da da , Episkopokratija mora da opstane. Ura za Episkopokratiju. kao drzava se bojite za sve samo da nije ne daj Boze decentralizovano….ali u Crkvi sve mora da je decentralizovano da je Patrijarh samo maltene figura. Ajte molim vas.

  12. Сматрам да би паријарх требао да има већу власт него до сада.То би учврстило Српску цркву.

  13. Управо у условима који су настали распадом СФРЈ када само језгро Цркве није у једној држави потребна је централизација Цркве.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here