Претње или пуцање из “празне пушке“?
Председник Бошњачког националног већа (БНВ) и лидер СДА Санџака др Сулејман Угљанин п(р)озвао је Владу Србије и Европску унију да утврде „датум повлачења српске војске, полиције, тајних служби и правосудних органа са територије Санџака“.
Оваква политичка иницијатива није ништа друго него класичан покушај протеривања институција Србије из Рашке области.
Нема сумње да је у питању смишљена акција координисана са неким страним факторима у циљу дестабилизације Србије. По реторици и порукама др Сулејман Угљанин своју политичку стратегију усклађује са иницијативама из Приштине, Тиране и Сарајева, али и са интересима још неких светских сила које настоје да створе кризу у Србији.
Од званичног Београда се очекује да распише изборе за органе Санџака и успостави европске снаге безбедности, укључујући и правосудне органе у тзв. Санџаку. У питању је поистовећивање Рашке области са актуелним дешавањима у Kаталонији, односно промовисање неважећег референдума из 1991. године који је, наводно, дефинисао аутономију Санџака као етничког права на ширу самоуправу.
Угљанин смишљено баца “руковицу у лице“ званичном Београду позивајући се на Лондонску мировну конференцију (1992. године), када је донета одлука о формирању мисије ОЕБС за Санџак заједно са Kосовом и Војводином. По оцени др Сулејмана Угљанина, све треба да буде у складу са поменутим “референдумом“ када се, наводно, 99 одсто изашлих бирача изјаснило за потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака са правом прикључења једној од суверених република. Намера је да се Санџак прикључи или федерацији БиХ или Kосову. Дакле, политика др Сулејмана Угљанина, некадашнег министра у више влада Србије и народног посланика јесте да се Нови Пазар једном заувек реши политичког утицаја Београда.
Реторика др Сулејмана Угљанина је усмерена на привлачење међународне пажње, али и смишљеног ремећења дијалога о Kосову између Приштине и Београда. Посебно је значајно да се пролонгира успостављање Заједнице српских општина на KиМ која не одговара приштинским властима. Зато Угљанин поручује: “Припадници полиције и правосудних органа у Санџаку, без обзира на веру и нацију, српски су и фашистички пијуни, пијуни дела српског народа који су у основи четници и који желе да протерају све што им Русија нареди, да нема ниједног Бошњака, Албанца, нормалног Србина и Црногорца на овој теритроји“.
Посланик и председник Скупштинског одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Муамер Зукорлић у интервјуу на ТВ Пинк каже да је: “Др Сулејман Угљанин исто причао 90-тих док није ушао у власт, а потом почиње да хвали Србију, говорећи да су сви проблеми Бошњака решени. Оног момента када нестане пара предвиђеног за Бошњачко народно вијеће, а то је пар стотина хиљада евра, он потеже папир из десног џепа и потеже овакву политику“.
По свему судећи, реч је о синхронизованој политичкој игри која није новијег датума. Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић оценио је почетком ове године да би непримерени сусрети лидера СДА Санџака др Сулејмана Угљанина са Хашимом Тачијем у “свакој нормалној држави“ били санкционисани на тај начин што би неко покренуо иницијативу да се његова политичка странка забрани. Међутим, до тога неће лако доћи, јер је општепознато да се не ради о храброј и патриотској акцији једног Санџаклије, већ о марионетским махинацијама обичног пијуна у рукама светских сила.
Kога заступа Бакир изетбеговић?
Главни креатори сценарија балканске кризе су члан Председништва БиХ и председник СДА Бакир Изетбеговић, председник Бошњачког националног већа др Сулејман Угљанин и политичке вође Албанаца на Kосову и Албанији. Иза ове политичке групације стоје поједини међународни ментори који желе да уздрмају БиХ, Републику Српску и дестабилизују Србију како не би дошло до формирања Заједнице српских општина (ЗСО) на Kосову и Метохији.
Након агресивног понашања др Сулејмана Угљанина и инсистирања на увођењу санџачке аутономије, односно одвајања од Србије, сада се на политичкој позорници по утврђеном сценарију појављује Бакир Изетбеговић са тезом како није задовољан положајем те регије у Србији, коју насељавају углавном Бошњаци.
Очигледно је да је основна Изетбеговићева политичка амбиција да постане “патрон“ и вођа свих Бошњака на Балкану и да по рецепту свог оца Алије примени политику “Исламске деклерације“ у Санџаку као кризну, па ако затреба, чак и као ратну опцију. Истовремено, не треба занемарити чињеницу да Бакир Изетбеговић губи углед међу Бошњацима у БиХ, па покушава да се наметне као некакав секуларни “ајатолах“ на Балкану и споји Санџак са “матицом“.
Поред тога, Бакир Изетбеговић покушава да активира и “турски фактор“. Добро би му дошло да моћни Ердоган буде заштитник његове политике, као што је то својевремено био Ербакан у време Алије Изетбеговића. Зато Бакир Изетбеговић провоцира Републику Српску покушавајући да поново запали ратни фитиљ на Балкану. Зато је поново у БиХ свеприсутна антисрпска реторика.
Фанатизовани Бакир Изетбеговић сматра да би у скорије време Босна и Херцеговина требала да призна једнострано проглашену косовску независност, што је, како каже, и досад требало да се учини. Не треба заборавити да је председник Србије Александар Вучић пружио руку сарадње и помирења Бакиру Изетбеговићу и Бошњацима, иако је његова тајна служба била организатор физичког напада на тадашњег премијера Србије приликом посете Сребреници.
Председник Републике Српске Милорад Додик каже да је Бакир Изетбеговић “највећи непријатељ Србије и српског народа“. Сада се отвара питање опстанка Председништва БиХ и односа Федерације БиХ и Републике Српске, што све иде на руку страном фактору који врши политичке притиске на Србију и Републику Српску.
Томислав Kресовић
