Редакција Спутњика у Србији направила је пре пар дана интервју са Александром Чепурином, руским амбасадором у Београду. Господин Чепурин несумњиво важи за човека који своју дипломатску функцију схвата крајње озбиљно. Он је оличење оног правог дипломате, човека који никада не прелази границе утечене дипломатске праксе и који своју функцију обавља поштујући међународно право и уважавајући суверенитет и интересе државе Србије.
Једном таквом човеку тешко је наћи било какву замерку. Његов рад је сасвим довољан доказ његовог професионалног интегритета и дипломатског искуства те је као такав заиста и најбољи представник своје државе у пријатељској и савезничкој Србији. Управо због тога се као неосноване и скандалозне показују све критике упућене на рачун ставова које је руски амбасадор изнео у свом интервјуу. Он се без икаквог разлога, само зато јер је стао у одбрану интегритета и достојанства државе у којој службује нашао на мети другосрбијанског, евроатлантског табора у Србији.
Александар Чепурин се нашао на мети оних који већ годинама раде на свеопштој десрбизацији и урушавању аутентичне државне и националне политике. На мети атлантистичких структура у овој држави инсталираних од стране оних који би од Србије да направе отворени политички, економски и војни протекторат Брисела и Вашингтона.
Међу њима се у нападима највише „истакао“ прозападни Блиц. Медиј који је постао расадник антисрпске хистерије и симбол антисрпског наратива је и овога пута (баш као што и приличи његовом имену јер „блиц“ на немачком значи „муњевито“) пожурио да руског амбасадора представи у најгорем могућем светлу, оптуживши га за непримерено понашање. Овај медиј ишао је чак до те мере да је представника једне отворено пријатељске и савезничке државе означио за агресивног и бахатог дипломату који вређа и омаловажава опозицију, западне званичнике и „признате европске нобеловце„.
Пођимо редом. Шта је то Александар Чепурин рекао у свом интервјуу осим што је урадио оно што многима на српској политичкој сцени итекако недостаје– сведочио истину. Ниједна изјава руског амбасадора није бахата, ниједна изјава није дата у заповедничком тону као што то чине „наши пријатељи“ са оне стране Атлантика. Замерају му што је тобоже исмевао америчког дипломату Брајана Хојта Јиа, истичући његов нижи дипломатски ранг иако је и чистачицама у Стејт департменту јасно да Брајан Хојт Ји заузима једно од најнижих места на дипломатској лествици у систему САД. Господин Чепурин је само истакао своје (легитимно) чуђење чињеницом да званичници таквог ранга инсистирају на сусретима са највишим државним званичницима у Србији приликом којих се уопште не устручавају да нашој држави испоставе разноразне ултиматуме који озбиљно нарушавају њен суверенитет.
Питам сегде је тај исти Блиц био када је Брајан Хојт Ји својим крајње непримереним изјавама грубо нарушио дипломатску праксу и погазио достојанство грађана и државе Србије?! Како то да Блицу не смета када Брајан Хојт Ји диктира спољнополитички курс Србије, а смета му када неко стане у одбрану наше државе?!
Идемо даље. Блиц негодује и због чињенице да се руски амбасадор осврнуо на деловање тзв. грађанске опозиције за коју је упитао да ли тиме када се сусреће са Хојт Јием шаље поруку подршке антисрпским и антидржавним ставовима које износи овај службених америчког Стејт департмента. Шта је овде „скандалозно и спорно“? Апсолутно ништа. Ниједна опозиција која за себе тврди да је демократска и да су јој интереси грађана на првом месту не би подржавала спољне притиске на сопствену државу. Такав ангажман опозиције само потврђује да се она ставила у службу подривања српских интереса и отворено сврстала на страну оних који би у Србији да праве неки нови 5. октобар.
Блицу смета и коментар Александра Чепурина на изјаве Херте Милер која је она дала приликом гостовања на Београдском сајму књига као и опаске на рачун украјинског амбасадора Олександра Александровича.
Питам се где је тај исти Блиц био када је та иста Херта Милер као права наследница једног озлоглашеног нацисте и припадника СС јединица на најбруталнији могући начин извређала српски народ и оптужила га да је сам крив за агресију и злочине коју је над њим између осталих извршила и њена држава?! Питам се где је тај исти Блиц био и када се украјински амбасадор, представник пучистичке кијевске власти, отворено мешао у унутрашњу политику Србије и нашој држави делио лекције са киме мора, а са киме не сме да сарађује?!
Када су у питању уцене и притисци на Србију тада нема замерки и критика. А када се неко успротиви даљем гажењу српске државе и упозори на политику дуплих аршина Блиц је одмах ту да га етикетира као непожељну особу која се уплиће у унутрашња питања Србије. То може да значи само једно – да је понижавање Србије не само прихватљиво већ увелико добро дошло и пожељно!
У нападима на руског амбасадора Блицу се придружила и сепаратистичка Лига социјалдемократа Војводине, партија на нивоу статистичке грешке. Кадрови Ненада Чанка који је пре непуних месец дана отворено подржао сепаратизам у Каталонији и позвао на сличан антидржавни сценарио и у АП Војводини сматрају да земља која држи до свог интегритета не може толерисати да је један страни амбасадор на овако „агресиван и непримерен начин“ учи шта су њени национални и државни интереси. Они још додају да су опозицију у Србији бирали грађани који не желе да њихова држава икада постане „руска губернија“.
Како се Блиц и Чанкови аутономаши не сетише да својевремено осуде скандалозне иступе бившег америчког амбасадора у Србији Мајкла Кирбија који није штедео муницију када је нападао Србију због њених блиских веза са Русијом и одбране Косова и Метохије. Или да речи критике упуте садашњем амбасадору САД, Кајлу Скоту, који је умислио да је највиша и једина власт у држави па да може да кроји њену унутрашњу политику и одређује ко је прикладан да српским кадетима на Војној академији држи предавања и преноси драгоцено знање. Тада је реакција изостала јер им њихови западни покровитељи не пуне џепове зато да би бранили Србију већ зато да би је константно нападали.
А што се тиче демократског легитимитета проевропске опозиције и опасности од стварања некакве руске губерније треба признати да те две ствари имају нешто заједничко. Обе су стварне колико је стварно и постојање митског бића Голум из филма Господар прстенова. Обе су одраз хистерије и параноје опозиције коју је уместо грађана бирао директно Кајл Скот и која у свакој сарадњи Москве и Београда види претњу од некакве „руске окупације“.
Пристојном грађанину ове земље тешко је и замислити колика количина лицемерја и мржње према Србији је потребна да би се стекла (и сачувала) наклоност Запада. Блиц и ЛСВ су били (и остају) један од најбољих примера управо тога. А Александар Чепурин остаје човек који је одржао час државотворности не само америчкој опозицији већ и актуелној власти.
Хвала амбасадоре!
Мр Данијел Игрец
ВИДОВДАН
