Писмо написао марта 2003. године
Бивши председник СРЈ Слободан Милошевић својевремено је из хашког затвора тражио од власти у Србији да му не малтретирају и не прогоне породицу – супругу Миру Марковић и децу Марију и Марка. То, наиме, показује писмо које је он написао марта 2003.
Занимљиво је да је тада то писмо у Србију стигло преко недавно убијеног адвоката Драгослава Мише Огњановића, који је био Милошевићев правни сарадник током процеса у Хагу.
„Све сам ја решавао“
Милошевић је иначе реаговао у тренутку кад је Марковићева оптуживана и саслушавана због наводних злоупотреба.
– Kада би било и зрно истине о некаквој вези с предметом, онда бих одговоран могао да будем само ја, а не она. Јер ја сам имао власт, а не она. Сви који нас познају, добро знају да сам у нашој породици све практичне проблеме решавао ја, а не она. Мира се бавила својом професијом, а поред тога политиком и писањем – пише Милошевић и додаје да је апсурд да се њено име повезује с било каквим кривичним предметом:
Зато вас молим да, уколико имате било какво питање или оптужбу, то буде адресовано на мене, јер сам само ја могао да употребим власт коју сам имао. Та власт никада није употребљена за нашу личну корист. Напротив.
Милошевић те 2003. пише и да „већ две године неке моралне наказе на политичкој сцени немају петљу да нападну мене, већ у замену константно и прљаво нападају моју жену“.
– Потпуно је јасно да се кампања против Мире и наше деце води искључиво из политичких разлога – због мене и борбе коју водим у Хагу, односно да има искључиво политичке мотиве. Таква одмазда над породицом политичког противника није забележена од најмрачнијих година двадесетог века. Ћерка нам је осуђена зашто што је пуцала у ваздух из очајања у тренутку када су ме хапсили. Против нашег сина води се поступак зато што је наводно претио неком младићу који жив и здрав шета по Пожаревцу. Сада је и Мира постала предмет злоупотребе правосуђа из најнижих политичких побуда – стоји у писму из 2003.
Закључује да је, како каже, одмазда над његовом породицом израз немоћи његових противника, које има како у Србији тако и у свету:
– У традицији српског народа, али и у традицији народа широм света, одмазда над женом и децом политичког противника је најнечаснији поступак који заслужује свако презрење.
Милошевић се осврнуо и на процес који се тада водио против њега у Хагу. Тврди да је морални победник, те да је његова привилегија што у том тренутку има „најмоћније противнике на свету“. Поносан је, каже, што је те противнике стекао „бранећи свој народ, слободу и национално достојанство“:
– А домаћи чанколизи мојих моћних политичких противника, нових светских колонизатора, управо доказују да су само чанколизи – одмаздом над мојом породицом. Kажем чанколизи, а додајем и – хуље, зато што ниједан велики противник, који држи до свог достојанства, не би себи допустио срамоту одмазде над женом и децом свог противника.
