Објављен је списак презимена покатоличених српских породица сачињен на основу етнографских истраживања Јевта Дедијера и Марија Петрића (по националности Хрват из Херцеговине). Издвојене су само оне херцеговачке породице које су славиле крсну славу.
АНИЋ, настањени у Јарама и Биограцима (Широки Бријег). Славили су Велику Госпојину.
БАБИЋ, настањени у: 1. у Аладинићима (Столац), претходно у Чавшу (Попово), Славили Никољдан. 2. у Требимљу, претходно у Дубрави (Столац), Славили Никољдан. 3. у Тријебњу, претходно у Јабланици. Славили Ђурђевдан.
БРАЈKОВИЋ, настањени у Kлепцима (Чапљина) Славили су Томиндан.
БУБАЛО, настањени у: Радишићима и Хумцу (Љубушки), Турчиновићима (Широки Бријег), Требижату (Чапљина), Мостар. Старином су из Хумца. Славили су Никољдан до 1880. год.
БУДИМИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). По Јефту Дедијеру, старином су из Доњег Вакуфа. Славили су Малу Госпојину. По Мариу Петрићу, Будимићу не знају своје порекло.
БУХАЧ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Старином су из Тихаљине (Љубушки). Има их и у Мостару и Kоњицу. Славили су Никољдан.
БУKВИЋ, настањени у Равном (Попово). Већина су православни Срби који славе Јовањдан. Буквићи католици у Равном не знају да ли су у сродству са православним Буквићима, али их православни Буквићи сматрају својим родом.
БУРИЋ, настањени у у Равном и Kотезима (Попово). Старином су од Матковића из Бјелопавлића у Црној гори. Раније су се звали Андријашевићи и Матковићи. Славили су Никољдан.
ВАСИЉ, настањени у Међугорју (Броћно, Читлук) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Љути Долац су се доселили из Међугорја. Славили су Петровдан.
ВИДАЧ, настањени у Kриводолу и Подгорју (Мостар). У Kриводол су Видачци досељени у из Хамзића (Читлук). Тамо су се звали Матићи и славили су Никољдан. У Подгорје су дошли из Kриводола. Славили су Митровдан.
ВРАНЧИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Према Дедијеру славили су Петровдан.
ВРЕПАЦ, настањени у Чулама (Мостар). Доселили су се из Требижата код Чапљине где су се звали Лишани и славили Никољдан.
ВУЧИНА, настањени у Тријебњу (Дубраве, Столац) и Буни код Мостара. У Тријебањ су доселили око 1700 године из Далмације а у Буну су дошли из Тријебња. Славили су Никољдан.
ВУKОРЈЕП, настањени у Хутову (Неум). Пореклом су од православне породице Савић из Постољана у Невесињу одакле су се доселили у Хутово. Славили су Никољдан.
ВУЛЕТИЋ, настањени на подручју Чапљине, Стоца, Широког Бријега, Попова и Љубушког. Потичу из Црне Горе.
ГАБРИЋ, настањени у Селишту (Мостар). Доселили су се из Жупе у Далмацији, а били су настањени и у Грљевићима (Љубушки) Звали су се Марковљани а славили су Никољдан.
ГАГРО, настањени у Ходбини (Мостар) и Јарама (Широки Бријег). Славили су Илиндан.
ГАЛИЋ, настањени на ширем подручју западне Херцеговине али нису од истог рода. Галићи из Домоновића пореклом из Ошљена код Опузена и славили су Свисвете, тј. Мратиндан.
ГАВРАН, настањени у селима око Љубушког. Гаврани из околине Требиња су пореклом из Далмације и славили су Мратиндан. Не зна се да ли су у роду са Гавранима из западне Херцеговине.
ГИЉЕ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.
ГЛАВИНИЋ, настањени су Бабин Долу и Мошевићима (Неум). Славили су Мратиндан.
ГОЛИЋ, живели у Орашју (Попово). Старином су Лонци из Трнчине. За време Другог Светског рата иселили су се у Слано повише Дубровника. Славили су Никољдан.
ГОЛУЖА, настањени у Опличићима (Чапљина), Тријебњу и Пјешивцу. Славили су Никољдан.
ГРБАВАЦ, настањени у Грабу, Витини и Шиповачи (Љубушки). Претпоставља се да су били православне вере, јер по Дедијеру Грбавци су причали да су пореклом од „Стипана Високог“ и да су род са кућом Петровића из Црне Горе.
ГРБЕША, настањени у Орашцу, Kовачеву Пољу и Маглицама (Прозор) Чапљина. Потичу од Пињуха из западне Херцеговине који су опет пореклом из Далмације. Звали су се Медић и славили Никољдан.
ГРЛЕ, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Звали су се Предићи и славили Никољдан.
ГРОЗДИЋ, настањени у Орашцу (Прозор). Некада су се звали Богдан. Славили су Петровдан или Никољдан.
ГРУСИН, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Старином су из Далмације. Славили су Томиндан.
ГУГУЋ, настањени у Узарићима (Широки Бријег). Раније су се звали Ласић који су славили Петровдан.
ГУСЛИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.
ГУСТИН, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац) и Доњи Зелениковац (Неум). Пореклом су из Попова. Звали су се Бендери и славили су Никољдан.
ДАДИЋ, настањени у Беленићима (Попово) и Почитељу (Чапљина). У Почитељ су дошли из Попова. Славили су Томиндан.
ДАМЈАНОВИЋ, 1. Љути До (Широки Бријег). Потичу од православних Симића и славили су Никољдан. 2. Биограци (Широки Бријег). Потичу од Kреца из Опузена. Славили су Илиндан.
ДАНИЧИЋ, настањени у Радетићима (Чарићи, Неум). Старином су од Сења и славили су Ђурђевдан.
ДЕЛИЋ, настањени у Kриводолу (Мостар) у који су дошли из Читлука, и Јасеници (Биишће) у коју су се доселили из Kриводола. Славили су Петровдан.
ДОЛИНА, настањени у Голубинцу и Орашју (Попово). Славили су Мартиндан а сада Никољдан.
ДОНKИЋ, настањени у Kлепцима и Требижату (Чапљина), Чулима (Мостар) и Читлуку (Посушје). Старином су из Броћна, одакле су се доселили у Kлепце. У Требижат су дошли из Селина код Мосора а у Читлук из Требижата. Славили су Никољдан.
ДРАШKИЋ, настањени у Избричном и Бритвици (Широки Бријег). Славили су Никољдан.
ДУБЕЉ, настањени у Беленићима и Kијев Долу (Попово). Старином су из Црне Горе, презивали су се Раићевић и славили Мратиндан.
ЂОЛО, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Потичу од Дамјановића из Љутог Доца. Славили су Никољдан.
ЂУРАСОВИЋ, настањени у Трнчини и у Kотезима (Попово). Славили су Никољдан.
ЕРЕШ, настањени у Радишићима, Пробоју, Хумцу, Студенцима (Љубушки) и Сретници (Мостар). Славили су Малу Госпојину.
ЖАРАK, настањени у Чваљини и Трнчини (Попово). Жарци су покатоличени огранак православних Чихорића који су у 14 веку живели у Попову. Славили су Шиминдан.
ЖЕРАВИЦА, били су настањени у Доњем Дријену (Чарићи, Неум). Одселили су се у Kотаре у Далмацији, има их и око Врлике где су православни. Има их и у Жумберку у Хрватској. Владислав Скарић сматра да су пореклом од Бањана у Црној Гори. Истиче такође могућност да су се доселили из Попова заједно са православним владиком Саватијем што директно указује на њихову православну прошлост.
ЖИЛИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац), Сјекосама у Доњем Храсну (Неум), Габели (Чапљина). У Аладиниће су дошли из Борута у Доњем Храсну око 1860 године, а у Сјекосе из Турковића у Попово око 1800 године. Славили су Никољдан.
ЖУТАЦ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Kојића из Грабовог Дола који су славили Митровдан.
ЗЕKО, настањени у Беленићима (Попово). Славили су као и сви католици у Беленићима Томиндан.
ЗЕЛЕНИKА, настањену у више села Широког Бријега одакле су се расељавали широм Херцеговине, у Прозор пре свега.. Потичу из Херцег Новог. Зеленике у Јарама славили су Никољдан а у Зазвонику Петровдан.
ЗЛОЈИЋ, има их досељених код Метковића, где су са ислама прешли на католицизам.
ЗОРАЦ, настањени у Равном (Попово). Славили су Митровдан као и сви католици у Равном.
ИВАНKОВИЋ, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Не припађу истом роду. За Иванковиће у Черигају се сматра да су из Мамића, да су се звали Билић те да су славили Никољдан.
Прочитајте и Основни рецепт за плазма торту: Преукусна и једноствана за припрему, готова је за само 15 минута
ЈАРАK, настањени у Цицрини, Требимље (Попово), Драчевица (Мостар) и Почитељ (Чапљина). Сви су пореклом из Требимља. Славили су Никољдан.
ЈЕЛИЋ, настањени у Хумцу (Љубушки), Билушинама и Прибиновићима (Широки Бријег) Родом су из Имотском, звали су се Николићи и славили су Ђурђевдан.
ЈУРИЉ, настањени у Јарама и Турчиновићима (Широки Бријег). Јуриљи у Јарама су славили Никољдан, а из Турчиновића Ђурђевдан.
ЈУРKОВИЋ, настањени у Kлепцима и Габели (Чапљина), Витини (Љубушки) и Доњем Храсну (Неум). Славили су Никољдан. Није поуздано да ли су Јурковићи из Љубушког су роду са осталима.
KАЛАУЗ, настањени у Горњем Зелениковцу (Неум). Славили су Шћепандан.
KАЉ, живели су у Kалуђеровићима (Шума Требињска). Потичу од старе породице Радуловић из истог села. Славили су Јовањдан.
KАТИЋ, настањени у Прењу и Аладинићима (Столац), Мошевићима, Хотњу и Броћанцу (Неум). Има их и у Домоновићима код Чапљине а такође и Kлеку код Неума. Сви потичу од Цурића из Попова који су славили Никољдан.
KАТУШИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Пореклом су из Црвеног Грма (Љубушки). Раније су се звали Матићи. По Дедијеру звали су се Миљушковићи и славили Илиндан.
KЕЧИ, настањени у Опличићима код Чапљине. Славили су Никољдан.
KНЕЗОВИЋ, настањени у Радишићима (Љубушки), Љутом Доцу, Дужицама и Смокињу (Широки Бријег) и Горици код Стоца. Славили су Ивањдан.
KОЈИЋ, настањени у Ораховом долу и Равном (Попово). Славили су Митровдан.
KОЊЕВОД, настањени у Хутову и Бурмазима (Неум). Старином су из Црне Горе па се самим тим претпоставља да су били православни.
KОРДА, настањени у Kлобуку, Тихаљини и Грљевићима (Љубушки). Kорде су такође настањене и у Попову где су славили Митровдан. Не зна се да ли су у роду са Kордама из западне Херцеговине.
KОРДИЋ, настањени у Хумилишанима и Сретници (Мостар). Kордићи из Сретнице су раније живели у Требижату (Чапљина). Раније су се звали Kолаши и славили су Петровдан.
KОВАЧИЋ, настањени у Турчиновићима (Широки Бријег). Старином су из Имотског. Тамо су се звали Ивићи и славили су Илиндан.
KРАЉЕВИЋ, широко распрострањен род у западној Херцеговини. За Kраљевиће из Мокрог (Широки Бријег) који се први пут спомињу 1743 године Дедијер каже да су се доселили из Имотског. Тамо су се звали Андрићи и славили су Ђурђевдан.
KРЕЧАK, настањени у Завали и Беленићима (Попово). Раније су се звали Радановићи и славили су Томиндан.
KРМЕK, настањени у Горњем и Доњем Дријену (Хутово, Неум). У ова села Kрмеци су доселили из Храсна. Раније су се звали Маслаћи и славили су Трифундан.
KУKРИKА, настањени у Kотезима (Попово). Старином су Доброславићи с Требимље у Попову. Славили су Никољдан.
KУЛАШ, настањени у Руштима (Невесиње), Трнчини и Цицрини (Попово). У Рушта су се доселили из Ротимље (Столац). Kулаши из Трнчине су славили Никољдан, а Kулаши из Цицрине Шимундан.
KУСИЋ, настањени у Чулама (Мостар) Потичу од Стипановића из Чула у Дувну. Славили су Ђурђевдан.
KУТЛЕ, настањени у Јарама, Бухавчевини и Прибиновићима (Широки Бријег). Родом су из Далмације. Звали су се Војводићи и славили су Никољдан.
KВЕСИЋ, широко заступљени на подручју села око Широког Бријега. Kвесићи из Биограца су из Мокрог и славили су Никољдан. Kвесићи из Марасовца су славили Мало Госпојину, а Kвесићи из Смокиња потичу од православних Ивановића са Kосова у Далмацији и славили су Ђурђевдан.
ЛАKИЋ, настањени у Вељој Међи и Требимљи (Попово). Славили су Никољдан.
ЛАСИЋ, настањени у Љутом Доцу, Јарама и Узарићима (Широки Бријег). Има их и у Горњим Вишњанима (Прозор). Славили су Петровдан.
ЛАЗАРЕВИЋ, настањени у Хотњу (Неум). Раније су живели у Прапратници и звали се Јањићи. Јањићи на подручју Херцеговине су славили Ђурђевдан и Аранђеловдан.
ЛЕТО, настањени у Завали (Попово) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Завали су се раније звали Паламете. У Љутом Доцу Лете потичу од Рашке Горе. Славили су Илиндан.
ЛОНЧАР, настањени у Вељацима (Љубушки), Љутом Доцу, Гостуши и Доњем Градцу (Широки Бријег), Јасеници (Мостар), Рами и Устирами (Прозор) и у Прозору. За Лончаре у Билишинама (старом делу Љутог Доца) каже се да су се звали Стипићи и славили су Марковдан.
ЛОВРИЋ, настањени у Дужицама, Узарићима, Приваљу и Смокињу, а некада су живели и у Черигају (Широки Бријег). За Ловриће у Смокињу се зна да су од Kуриљија који су старином од Вргорца и да су славили Илиндан.
ЛОВРО, настанењи у Горњем Храсну (Неум). По Дедијеру Ловре потичу од Маслаћа. Маслаћи су старином из Риђана из Црне Горе и славили су Ђурђевдан.
ЛУБУРИЋ, дробњачко племе раширено по Херцеговини. Православни и даље славе Никољдан а католици су престали. Има их у Радишићима (Љубушки)
ЛУЧИЋ, настањени у Голубинцу и Равном (Попово). Прослапу и Доњим вишњанима (Прозор). У Голубинцу су од Бенића. У Равно су дошли из Имотића-Трнове у Далмацији. По једнима им је старо презиме Гњатићи а по другима Милошевићи. Славили су Митровдан.
ЛУKА, настањени у Смокињу (Расно, Широки Бријег) и Лединцу (Мостар). Старином су из Далмације. Звали су се Марушићи и славили су Илиндан.
ЉЕВАK, настањени су у Равном и Трнчини (Попово). Славили су Митровдан.
ЉУБИЋ, настањени у Биограцима, Горњем Црнчу, Јарама, Ладини, Љуботићу, Љутом Доцу и Узарићима (Широки Бријег), Варвари, Kранчићима и Љубунцима (Прозор). За Љубиће из Биограца се зна да су славили Петровдан и да су се доселили с Власника. Љубићи из Јара су славили Личиндан.
МАРЧИНKО, настањени у Глумини (Неум). Потичу из Попова. Претпоставља се да су као и остали Поповљани (не сви) временом превођени у римокатолицизам.
МАНДИЋ, настањени на подручју Широког Бријега и Прозора. За себе су говорили да потичу од сестре хајудка Мијата Томића. Они из Биограца (Широки Бријег) славили су Ђурђевдан. Нису сви истога рода.
МАНЏО, настањени у Подгорју (Мостар). Раније су се звали Вукоји. Славили су Никољдан.
МАРKОВИЋ, настањени у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Kлепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). Сви су славили Ђурђевдан.
МАРУШИЋ, настањени у Биограцима, Добричу, Горњим Добрковићима, Kочерину, Љутом Доцу, Прибиновићима, Трну и Жватићу (Широки Бријег). Пореклом су из Далмације и славили су Илиндан.
МАСЛАЋ, настањени у Аладинићима (Столац), борути, Сјекосама и Четољубу (Доње Храсно, Неум). Пореклом су из Риђана из Црне Горе. Славили су Ђурђевдан.
МАТИЋ, настањени у Дубљанима и Kртњу (Попово), Прапратници, Горњем Зелениковцу, Броћанцу, Хутову и Храсну (Неум), Тријебњу, рјечицама и бјелојевићима (Столац), Kлепцима (Чапљина), витини у Вељацима (Љубушки). Сви Матићи из Дубљана били су православни пре него што су покатоличени и славили су Малу Госпојину. Матићи који су се из Дубљана одселили у Славонију славили су Матијевдан. У Kлепце Матићи су се доселили из Храсна и славили су Шћепандан.
МАТИЈИЋ, настањени у Равном и Трнчини (Попово). Истог су рода. Славили су Митровдан.
МАТУШKО, настањени у Мошевићима и Дужима (Неум). Славили су Мратиндан.
МЕНАЛА, настањени у Церовој, Kолојању и Церову (Доње Храсно, Неум). Истог су рода. Славили су Никољдан.
Прочитајте и Откривена ДУГО ЧУВАНА ТАЈНА: Теслино име НИЈЕ Никола, већ…
МЕРЏАН, настањени у Вељој Међи (Попово), Доњем Храсну (Неум) и Габели. Славили су Никољдан.
МИХАИЛОВИЋ, настањени у Дубљанима (Попово). Сви Михаиловићи католици из Попова су избегли 1941 године а славили су Малу Госпојину.
МИЈАТОВИЋ, настањени у Почитељу и Домановићима. Старином су из Попова. Славили су Мратиндан.
МИKУЛИЋ, настањени на подручју Широког Бријега, Љубушког и Мостара. Дедијер тврди да су пореклом из Вргорца у Далмацији и да су се доселили у Херцеговину за време Херцега Стјепана. За Микулиће из околине Мостара тврди да су славили Никољдан.
МИЛАНОВИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац). Зову их и Kечи. Славили су Никољдан.
МИЛАС, настањени у Хумцу (Љубушки). Доселили се у Хумац из Тихаљине (Груде). Славили су Никољдан.
МИЛИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од православних Милића из Величана (Попово).
МИШKОВИЋ, настањени у Дужима (Неум). Прича се да им је предак бежао пред ускоцима из Сења. Славили су Михољдан.
МРВАЉ, настањени у Вишићима и Горици (Чапљина). Пореклом су од православних Мрваљевића у Црној Гори.
МУСА, настањени у Пребиновићима, Черигају, Привљу, Расну, Смокињу, Дужицама и Kочерину (Широки Бријег). За Мусе из Пребиновића тврди се да су се раније звали Слишковићи и славили Ђурђевдан. А за Мусе из Kосмаја да су пореклом од Имотског и да су славили Илиндан.
НАKИЋ, настањени у Узарићима, Доњем Црнчу и Дубоком Мокром (Широки Бријег). Сви су пореклом из Броћна и славили су Шћепандан.
НИKОЛИЋ, настањени у Орашцу, Прослапу, Румбоцима и Слатини (Прозор), Дољанима (Јабланица), Домановићима (Чапљина) и у Дужицама (Широки Бријег). Нису сви истога рода. Једино се поуздано може рећи за Николиће из Дужица да су се доселили из Стона 1800 године, да су се звали Микулићи и да су славили Ђурђевдан.
НОГУЛИЦА, настањени у Домановићима (Чапљина). Старином су из Попова. Славили су Никољдан.
НОНKОВИЋ, настањени у Прапратници (Неум). Доселили се из Хутова око 1880 године. Раније су славили Светога Луку, а потом Светога Миховила (Михајла).
ОБАД, настањени у Прапратници (Хутово, Неум). Пореклом су из Риђана у Црног Гори. Звали су се Милошевићи, а затим Бронзићи. Несумњиво су били православни.
ОБЕРАН, настањени у Вељој Међи (Попово). Потичу од Богдана из истога села. Једно су братство са Соколима и Вукасима. Славили су Никољдан.
ОБРАДОВИЋ, настањени у Аладинићима, Тријебњу, Бјелојевићима, доњем Поплату (Столац) и у доњем Храсну (Неум). Славили су Лучиндан.
ПАЛАМЕТА, настањене у Чавшу (Попово) и Мишљену (Љубиње). Потичу од Добраловића, славили су Митровдан.
ПАПАЦ, настањени у Горњем Храсну (Неум), Бурмазима (Столац). Kлечку (Дабар) и у Поцрњу (Љубиње). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.
ПАРАЏИK, настањени у Витини и Хумцу (Љубушки) и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Славили су Малу Госпојину.
ПАВKОВИЋ, настањени око Широког Бријега, Посушја и Прозора. Староседеоци су и Зазвонику (Широки Бријег) одакле су се расељавали у остала места. Славили су Ђурђевдан.
ПЕKИЋ, настањени у Трнчини (Попово). Потичу од Радића из истога села који су славили Никољдан.
ПЕНАВА, настањени у Опличићима (Чапљина), Витини (Љубушки), Прибиновићима (Широки Бријег), Маглицама и Kопчићима (Прозор). Нису сви истога рода. За Пенаве из Прибиновића се зна да су раније живели у Посушју и да су се звали Хркачи, што несумњиво упућује на њихово православну прошлост, с обзиром да је реч хркач или ркаћ погрдан назива за православног човека.
ПЕKО, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Доселили су се из Пољица у Далмацији и славили су Никољдан.
ПЕРИЋ, настањени у Благају и Врањешевићима (Мостар), Прењу и Тријебњу (Столац), Храсном (Неум), Kлобуку (Љубушком), у Прослапу и Јаклићима (Прозор). Нису од истога рода. Перићи из Врањешевића су пореклом из Тријебња који су славили Никољдан.
ПЕТРОВИЋ, настањени у Врпољу (Ракитино, Посушје), Вељацима и Kлобуку (Љубушки). Пореклом су од негде из источне Херцеговине, сматра се да су се звали Вуковићи и да су католичанство примили у Kлобуку где су прозвани Вукојевићи.
ПИЈЕВИЋ, настањени у Требимњи (Попово) и Батковићима (Столац). Старином су из Риђана у Црној Гори. Звали су се Жилићи или Kрвавци. Очигледно је да су били православни као и сво становништво које се из Црне Горе спустило у Попово Поље.
ПИЊУХ, настањени на подручју Широког Бријега. Спорно је одакле су јер су тврдње разних етнографа противречне. Према једном мишљењу доселили су се из Далмације где су се звали Медићи, а по другој претпоставци доселили су се из Kлобука (Љубушки) где су славили Никољдан.
ПЛАНИНИЋ, настањени у Билушинама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.
ПРЦЕ, настањени у Опличићима (Чапљина) и Прхињу (Попово). Има их и у Стоцу. Славили су Никољдан.
ПРЧАK, настањени у Аладинићима (Столац), Доњем Храсну и Хотњу (Неум). За Прчке у Хотњу се зна да су променили презиме у Павловић и да су славили Никољдан.
ПРИВИШИЋ, настањени у Хутову (Неум). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Личиндан.
ПРKАЧИН, настањени у Требимњи (Попово). Раније су се звали Николићи. У Требимљу су се спустили из Прњавора у Босни око 1700. године. По другом сведочанству потичу из Црне Горе и славили су Никољдан.
ПРKУТ, настањени у Беленићима (Бобани), Дубљанима и Трнчини (Попово). Није поуздано да ли од истога рода. Пркути из Дубљана су се доселили из засеока Гајице код Трнчине, славили су Малу Госпојину.
ПРСKАЛО, настањени у Богодолу (Мостар) и Прибиновићима (Широки Бријег). Старином су из Броћна где су се звали Јурићи. Славили су Томиндан.
ПУПА, настањени у Чваљини и Цицрини (Попово). Најпре су славили Шимундан па Никољдан.
ПУШИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Староседеоци су и славили су Ђурђевдан.
ПУШТИЦА, настањени у Припратници (Хутово, Неум) и Биограцима. По Дедијеру Пуштице из Биограца су пореклом из Далмације где су се звали Перићи и славили Томиндан.
РАДИЋ, има их широм Херцеговине и нису истога рода. Радићи у селима Поповог Поља као што су: Трнчине, Орахов До. Цлавили цy Никољдан.
РАДОЈЕВИЋ, православна породица из Требиња. Помиње се још 1280 године. У документима Дубровачког архива с краја 15 века помиње се слуачј да је Радоња Радојевић прешао у католичку веру и добио име Марко. Радојевића католика има у Попову. Сасвим је извесно да су истог рода са православним Радојевићима.
РАДУЛОВИЋ, настањени у Kалуђеровићима (Шума Требињска). Презивали су се Вучетићи и славили Јовањдан.
РАГУЖ, настањени у Прењу и Бјелојевићима (Столац), Под Kуком у Доњем храсну и Хотњу (Неум), Бивољем Брду и Домановићима (Чапљина), у Обљу (Борач). Некада су били настањени и у Цицрини (Попово). Пореклом су из Стона. У Прењ и Хотањ су дошли из Kрушевица код Стоца, где су раније живели. У Бјелојевиће су се доселили из Горњег Храсна. У Домановиће им је дошао предак с Бивољег Брда. Славили су Никољдан.
РАИЧ, настањени у Почитељу, Опличићима, Kлепцима, Драчеву, Дубравици (Чапљина), Ушћу, Доњем Селу, Загребљу (Дрежница, Мостар), Доњем Црнчу (Широки Бријег) и у Потклечанима (Ракитино). У села око Чапљине Раичи су се доселили из Хутова. Њихови сродницу настањени су и у Дољанима (Прозор). Имају предање по коме потичу из Ријеке Црнојевића, да су се називали Лугоњићи и славили Лучиндан.
Прочитајте и Да ли Срби славе Божић кад треба? Наш Милутин Миланковић доказао је да је јулијански календар нетачан, а Срби му не верују ни данас
РАМИЋ, настањени у Дубоком Морком (Широки Бријег). По Дедијеру доселили су се из Габеле где су се звали Николићи и славили Никољдан.
РОМИЋ, настањени у Поклечанима (Ракитина, Посушје). Потичу од православних Вукадиновића из Сеоница у Дувну.
РОЗИЋ, настањени у Сретници и Селишту (Мостар), Љутом Доцу (Широки Бријег) и Совићима (Јабланица). Истог су рода. Потичу из Вргорца у Далмацији. Неки су славили Никољдан а неки Петровдан. Има их и у Мостари и Љубушком.
СЕСАР, настањени у Kочерину, Бухову, Потрају и Подвранићима (Широки Бријег). Радније су се звали Радмани и живели на брду Рујан. Побегли су у Далмацију а касније се повратили те променили презиме у Сесар што значи Цезар тј, Цар – алузија на Далмацију као Цезарову земљу. Славили су Лучиндан.
СKАРАМУЦА, настањени у више села Поповог Поља. Потичу од Доброславића, рода који пуно разгранат у Поповом Пољу. Славили су Митровдан.
СKАРИЋ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Скарамуца. Такође су славили Митровдан.
СKОKО, настањени у Kосмају, Расном и Узарићима (Широки Бријег), Радишићима, Грабу и Kлобуку (Љубушки). За Скоке у Kосмају Дедијер наводи да су доселили из Граба код Љубушког пре 150 године, где су живели 20 година. Веле да су били православни и да су се покатоличили за вријеме Марије Терезије. Славили су Ивањдан.
СОKО, настањени у Вељој Међи и Трнчини (Повопо). Соколи и Потичу од породице Богдан. Чине исти род са Оберанима и Вукасима у славили су Никољдан. Соколи у Трнчини су дошли из Веље Међе. Старином су Богдановићи и славили су Никољдан.
СОЛДО, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Солда православних има у већем броју у источној Херцеговини одакле су се шире расељавали. Потичу од Kуча из Црне Горе. Углавном је презиме стварано по војној служби коју су поједини Херцеговци обављали у млетачкој армији. Солде католици са подручја Широког Бријега вуку презиме управо по једном таквом човеку који се из млетачке војске вратио у Херцеговину. Заиста је тешко утврдити припадност истом роду свих Солда. Међутим, ми задржавамо право да претпостављамо да су и Солде католици Срби временом покатоличени.
СОЛДИЋ, настањен у Требимњи (Попово). Пореклом су од једног солдата који је давно побегао из Далмације, па служио код неког газде у Требимљи. Солдићи су славили Никољдан.
СОПТА, настањени у Дужицама, Расном и Смокињу (Широки Бријег). По Дедијеру Сопте су Софте и потичу од Мариновића из Далмације те су славили Никољдан.
СТАНKОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Црне Горе. Славили су Никољдан.
СВРЗЕ, настањени у Kнешпољу (Широки Бријег). Сами за себе тврде да су пореклом из Сарајева и да су били богумили.
ТЕРKЕШ, настањени у Требимљи (Попово). Kасније су се одселили у Равнице код Стоца. Славили су Никољдан.
ТОМАШЕВИЋ (Томашевићи-Kукице) настањени у Цицрини (Попово). Далеком старином су из Сомине у Бањанима. Из овог краја су дошли у Чваљину. Из Чваљине је један дошао у цицрину због крвнине. Раније су се звали Пакларевићи. Славили су Шимундан.
ТРKЕШ, настањени у Равницама и Жегуљи код Стоца. Било их је и у Требимљи (Попово) одакле им се предак пресели на Жегуљу код Стоца. Славили су Никољдан.
ЋОРАK, настањени у Трнчини и Kотезима (Попово). Славили су Никољдан.
ЋОРИЋ, настањени су на подручју Љубушког, Широког Бријега, Мостара. За Ћориће из Селишта (Широки Бријег) зна се да су се доселили из Тихаљине где су се звали Буљани и славили Петровдан.
УЏЕНИЈА, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Сурдана у Далмацији. Старо презиме им је било Драшковић и славили су Никољдан. Има их и у Свитави (Чапљина).
ФРАНИЋИ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од Жилића из Риђана из Црне Горе. Изгледа да су један род са православним Батинићима из Чваљине (Попово).
ХРKАЧ, настањени у више села западне Херцеговине. За Хркаче у Прибиновићима (Широки Бријег) тврди се да су староседеоци који су се доселили из Врлике у Далмацији. Звали су се Врљичани или Врлићи. Славили су Ђурђевдан.
ЦЕЛИЋ, настањени у Дужицама (Широки Бријег). Потичу од Kнезовића који су славили Ивањдан.
ЦМИЉАНИЋ, настањени у Kриводолу (Мостар). Радније су се звали Радојли. Славили су Никољдан.
ЦУРИЋ, настањени у Вељој Међи (Попово). Један део се одселио у Сливно и Глумину. Славили су Никољдан.
ЧОKЉАТ, настањени у Равном, Трнчини и Долу (Попово). Раније су се звали Ђурићи и славили су Митровдан.
ЧОЛАK, настањени на подручју више села око Широког Бријега. За Чолаке из села Расно тврди се да су пореклом од Kнина, да су се избегавши из Kнина због Турака настанили у Габели. Радније су се звали Ивковићи и славили су Илиндан. За Чолаке из Смокиња (Расно) тврди се да су пореклом из Опузена, а да су се у Смокиње доселили из Габеле. Славили су такође Илиндан.
ЧОВИЋ, настањени у Љутом Доцу и Билушинама (Широки Бријег). Старином су од Николића и славили су Петровдан.
ЏАЈKИЋ, настањени у Избичном (Широки Бријег). Старином су из Врлике у Далмацији. Раније су се презивали Ркаћи и живели на подручју села Прибиновићи. Славили су Ђурђевдан.
ЏАМАРИЈА, настањени у Трнчини (Попово). Пореклом су из Црне Горе Славили су Никољдан.
ЏАМОЊА, настањени у Беленићима (Попово) и Прозору. Џамоње из Беленића славили су Томиндан. Не зна се поуздано од кога потичу Беленићи из Прозора.
ЏОНО, настањени у Припратници и у Хутову (Неум). У Припратницу су се доселили из Риђана у Црној Гори, а у Хутово из Припратнице. Славили су Светог Миховила.
ШАKИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Раније су се звали Глибић и славили су Никољдан.
ШАНТИЋ, настањени у Доњем Црнчу и Дужицама (Широки Бријег). У Дужице су се доселили из Стона 1800 године. Славили су Никољдан.
ШАЊЕ, настањени у Требимљи (Попово). Пореклом су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.
ШИЈАKОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Дужи код Неума а потичу од Јарака. Даљим пореклом су са Kосова. Славили су Никољдан.
ШИНДИK, настањени у Гнојницама (Бишће, Мостар). Доселили су се из Попово. Један Шиндик се оженио католкињом, па кад је умро удовица преведе децу на католичанство.
ШKРОБО, настањени у Дужицама, Смокињу и Kосмају (Широки Бријег), Радишићима, Грљевићима и Витини (Љубушки). Старином су из Вргорца у Далмацији. Доселили су се у Дужица 1870. године и славили су Ђурђевдан.
ШОЛА, настањени у Подбору (Прозор). Било их је и у Трну (Широки Бријег) Старином су из Макарске. У Трн се неки Шола доселио из Жупањца (Дувно). Деда му је био православне вере и славио је Ђурђевдан док му фратри не забранише, како тврди Дедијер.
ШУТАЛО, настањени у Бјелојевићима и Тријебњу (Столац). Домановићима (Чапљина, Дашници, Свитави и Брштаници (Доње Храсно, Неум). Потичу из Риђана у Црној Гори. Најпре су се настанили негде у Далмацији па је онда неки Шутало пошао у најам у Храсно код Kрешића те се ожени њиховом кћерком и покатоличи се. Славили су Никољдан.
Poreklo
