Saša Nedeljković: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA I SAVEZ SOKOLA

Podelite:

 

Nasuprot neprijateljstvu velikog dela rimokatoličke crkve Srpska pravoslavna crkva je  podržavala Savez Sokola. Sa svoje strane sokoli su zajedno sa drugim društvima učestvovali u svečanostima koje organizovala crkva. Arhitekta Momir Korunović, jedan od članova uprave Saveza Sokola, besplatno je radio planove kako za pravoslavne crkve tako i za sokolske domove. Patrijarh Varnava je Sokolskom društvu u Pljevljima poklonio sokolsku zastavu.

Vidovdan je 1935. proslavljen od sokola na Dalmatinskom Kosovu. Na Vidovdan Kninsko sokolsko okružje (društva Knin, Drniš, Klanac, Siverić i Kistanje) priredilo je javni čas. Javnom času prisustvovala su skoro sva društva župe Šibenik-Zadar. Društvo Šibenik učestvovalo je svojom muzikom i velikim brojem svog članstva. Izjutra su stigli vozovi sa sokolima i gostima. Vanrednim vozom, kojim su došli sokoli iz Šibenika, doputovao je patrijarh Varnava sa svojom pratnjom. Pred stanicom je formirana povorka sa tri muzike, 6 sokolskih zastava, masom članova sokolskih društava, četa i građanima. Posle podne održan je javni čas, na kome su nastupile sve kategorije u prostim vežbama. Na proslavu Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu došli su patrijarh Varnava sa pratnjom, podban Primorske banovine Zdravković, senator Desnica, bivši ministar Subotić, komandant kninskog garnizona general Terzić sa oficirima i veliki broj najviđenijih ljudi Severne Dalmacije. Na svečanosti je prisustvovalo preko 12.000 ljudi, od kojih je bilo preko 2.000 sokola iz župe Šibenik-Zadar na čelu sa starešinstvom župe. (1)  U noći između 18 i 19 maja 1935. krenulo je preko 600 sokola i sokolica iz župe Osijek na Oplenac da se u ime svih pripadnika župe poklone grobu kralja Aleksandra. Poseban voz sa članovima predvođenim upravom župe, stigao je na stanicu Selo Banja oko 6 časova ujutro. Odatle su krenuli delom peške, delom kolima preko šumadijskih brežuljaka na Oplenac. Okupili su se oko 9 sati pred zadužbinom, slikali se i svi zajedno krenuli u kriptu. Tu su dva sveštenika, sokola, održala pomen, a starešina župe D. Petrović održao govor. Zatim je u ime župe Osijek položio na kraljev grob kalež sa grumenom zemlje sa rodne grude Štrosmajerove. Učesnici hodočašća redom su prilazili grobu i ostajali u šutnji odajući počast. Razgledavši zadužbinu i mesto Topolu sokoli su se istim putem vratili u Osijek. (2)

Srpska pravoslavna crkva i Savez Sokola borili su se protiv konkordata sa Vatikanom. Srpska pravoslavna crkva organizovala je 19. jula 1937. litiju za ozdravljenje patrijarha Varnave. Upravnik grada Aćimović zabranio je održavanje svih zborova. I pored zabrane ispred Saborne crkve u Beogradu okupilo se više hiljada građana. Litija je krenula  na čelu sa mitropolitom Platonom, brojnim sveštenstvom, opozicionim političarima i sokolima, četnicima i članovima Narodne odbrane. Žandarmerija je intervenisala. (3)

Povodom smrti patrijarha Varnave u noći između 23 i 24 jula 1937. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je Svetom arhijerejskom sinodu saučešće : „Duboko ožalošćeni prevremenom smrću Njegove Svetlosti Patrijarha Varnave, jugoslovensko Sokolstvo žali Blaženopočivšeg Patrijarha i kao poglavara Srpske pravoslavne crkve i kao veliku nacionalnu ličnost, čiji je rad bio uvek duboko nadahnut narodnom svetosavskom idejom i težnjom za podizanjem bratstva i ljubavi u celom našem narodu. … .”  Na sastanku izvršnog odbora  Saveza Sokola odlučeno je da se na odar patrijarha položi sokolski venac  i da se uz venac na državnoj trobojci napiše : „Velikom nacionalnom borcu Patrijarhu Varnavi – Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije”. Na Komemorativnoj sednici izvršnog odbora  Saveza Sokola prisustvovali su i uprava Sokolske župe Beograd, kao i i starešine svih sokolskih društava iz Beograda i Zemuna. Sednica je održana u svečanoj dvorani Sokolskog saveza, odnosno u dvorani u kojoj je kralj Aleksandar objavio ujedinjenje 1 decembra 1918.  Komemorativnu sednicu otvorio je Milivoje Smiljanić, zamenik starešine Saveza.  U svom govoru između ostalog rekao je : „ … Svetosavska crkva, koju je dostojno zastupao Patrijarh Varnava, bila je uvek stožer, oko koga se okuplja nacionalan svet. U takvoj crkvi vidimo snagu, koja je davala narodu veru da izdrži sve tegobe naše nacionalne Golgote. Patrijarh Varnava kao poglavar te crkve, radio je za svoj narod i kao pravi nacionalni borac, a ne samo kao njegov sveštenik i prvosveštenik. …”.Posle su govorili Radivoje Radulović, dr. Miodrag Dragić, Sava Surutka, Miro Stojanović i A. Štefan. Istaknuta je uloga patrijarha Varnave u radu sokolstva. Kao  episkop u Skoplju bio je član uprave Sokolske župe Skoplje. U svim velikim sokolskim priredbama lično je učestvovao ili preko izaslanika, šaljući patrijaršijski blagoslov radu Saveza Sokola. Posle završene komemorativne sednice svi prisutni predstavnici Saveza Sokola, Sokolske župe Beograd i beogradsjih sokolskih društava uputili su se korporativno Sabornoj crkvi da se poklone i celivaju odar patrijarha Varnave. Zatim su prešli u patrijaršiju. Posle su otišli episkopu zagrebačkom i podpredsedniku Svetog arhijerejskog sabora, dr. Dositeju. Episkop Dositej primio je sokole u svojoj kancelariji. Episkop Dositej odgovorio je sokolima : „…U velikoj nesreći koja nas je snašla  mi vidimo utehu što se uz nas nalaze narod i sokoli. Utoliko pre što ja znam dobro, kako je Blaženopočivši naš Patrijarh Varnava mislio o sokolima i kako je njegova duša bila ispunjena mislima o sokolskom i nacionalnom radu jugoslovenskog sokolstva. Molim vas da svoj braći sokolima izrazite našu duboku zahvalnost na svojim izjavama i radu. …”. (4)  Sveti arhijerejski sinod je tražio od vlasti da prilikom sahrane patrijarha Varnave 29. jula 1937. red održavaju sokoli i četnici. (5)

Sokolska štampa pratila je rad novog patrijarha dr. Gavrila Dožića.  Patrijarh dr. Gavrilo Dožić posetio je Sremske Karlovce. Nakon dolaska posetio je i rimokatoličku crkvu, gde se pomolio bogu i zahvalio pravim bratskim hrišćanskim rečima  katoličkom župniku na njegovom pozdravu. U časopisu  „Bratstvo” istakli su : „Tako je i novi patrijarha pokazao kako shvaća srpska pravoslavna crkva načelo : Brat je mio koje vere bio.” (6) Prilikom polaganja kamena temeljca za Sokolski dom na Cetinju patrijarh Gavrilo istakao je  : „Pored naše slavne vojske, koja je naše ime raznela po celom svetu, samo je još Sokolstvo bez razlike vere i i plemena složno i s dobrom voljom služi Kralju i domovini. Zbog takvog rodoljubnog delovanja našega sokolstva naša crkva pozdravlja ovaj rad i blagosivlje ga”.  (7)

Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. U ime Saveza sokola prisustvovao je Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar.(8)

Rumski sokoli su 3. maja 1939. udarili temelje svom domu, a na osvećenju temelja bili su 21. maja 1939. Đuro Čejović, ministar za fizičko vaspitanje naroda, dr Jovan Radivojević, ban Dunavske banovine i predstavnici vojnih i civilnih vlasti, sokola, mesnih ustanova i građanstvo. Osvećenje Doma obavljeno je 26. novembra 1939. Bio je prisutan bivši narodni poslanik sreza rumskog senator Dimitrije Magarašević. Savez Sokola predstavljali su dr. Vladimir Belajčić i Ljubomir Maksimović. Župu Osek zastupao je dr. Paja Šumanovac, starešina Sokolskog društva Vinkovci, sa kojim su došli brojni predstavnici njegovog društva sa sokolskom fanfarom. Od sokolskih društava bili su zastupljeni Beograd, Zemun Matica, Zemun I, Pančevo, Šabac, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Šid, Inđija i Irig. Sam čin osvećenja obavio je vikarni episkop Vikentije Prodanov uz asistenciju nekoliko sveštenika. Tolerantni i liberalni kao i svi sokoli rumski sokoli su želeli da se čin osvećenja obavi i po obredu rimokatoličke crkve. To nije bilo moguće, jer im je bilo dostavljeno rešenje đakovačke biskupije, po kome rimokatolička crkva ne može to uraditi, ako ujedno i koja akatolička crkva takođe osvećuje. (9)

Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje. Proslava bi ostala samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . U najvećem broju stizali su sokoli, u sokolskim odorama iz varoških društava i u narodnim nošnjama iz seoskih četa. Sokoli iz župe Skoplje, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s voza u stanici Kosovo Polje, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Iz Crne Gore došlo je 2.000 članova svih kategorija, sa deset društvenih zastava a iz skopske župe oko 3.000 članova. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Mnogobrojna izaslanstva stigla su iz župa Split, Novi Sad, Petrovgrad, Tuzla, Kranj, Maribor, Kragujevac, Ljubljana, Zagreb, Niš, Sarajevo, itd. Svečanost je počela liturgijom u Gračanici, na kojoj je činodejstvovao patrijarh Gavrilo. Proslava je održana pred spomenikom. Pošto su predstavnici vlasti i udruženja stigli na Gazi Mestan, dotrčale su sokolske štafete, lučonoše, iz skopske i cetinjske župe, koji su doneli plamen iz Gračanice i Samodreže. Plamen su predali starešinama župa Branovačkom i Miloševiću, a ovi su ga predali izaslaniku Saveza Sokola Smiljaniću, da ga uruči patrijarhu. Patrijarh Gavrilo je na tom plamenu upalio voštanicu, ističući značaj kosovske vatre za srpski narod. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima. Posle govora izveden je defile vojske i sokola. Učestvovali su sokoli iz svih župa, sa starešinstvom Saveza na čelu, i sa svim sokolskim zastavama, i tri sokolske muzike. U defileu su učestvovali i četnici, Narodna odbrana, ratnici, itd. Kad su završene glavne svečanosti, članovi sokolskih četa iz župe Skoplje, pod vođstvom Mirka Jovanovića, prikazali su narodu južno-srbijanske narodne igre, Rusalije itd. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Priređen je svečani banket, trke, vatromet, bakljada … . Uveče je Sokolsko društvo Priština priredilo svečanu sokolsku akademiju. Na Kosovu Polju narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. (10) U Crkvicama bila je održana sokolska svečanost osvećenja zastave, koju je mesnoj četi poklonio iseljenik u Americi. Mijo Ilić, prikom zadnje posete rodnom kraju  poklonio   je mesnoj četi.  Svečanosti je prisustvovao mnoštvo naroda  iz svih krivošijskih sela, predstavnici vojske, društava i vlasti, delegati sokolske župe i okolnih sokolskih jedinica.  Osvećenje je obavio sveštenik Radulović, koji je zastavu predao kumu, proti Đ. Samardžiću, održavši patriotski govor. Kum zastave govorio je o junačkim delima Krivošijana. Govorio je i starešina iz Risna Petković, koji je istakao da samo onaj može večno da živi, koji ne gubi veru u sebe ni u najvećim nevoljama. Govorili su starešina čete, Andrija Samardžić, izaslanik Zloković. Povorka je pošla do oficirskog doma, gde su za vreme svečanog ručka držani govori. Govorili su Đ. Petković, novinar Bartulović, komandant bataljona,  major Vidanović. Posle podne priređena je svečana akademija  sa biranim programom. U “Sokolskom zborniku” istakli su da se svideo nastup ženskog naraštaja i komad “Pod maglom” od Šantića, koji su izveli članovi sokolske diletantske družine. (11)

Nasuprot neprijateljstvu velikog dela rimokatoličke crkve Savez Sokola je uživao podršku Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh Varnave je učestvovao u  radu sokolstva. Kao  episkop u Skoplju bio je član uprave Sokolske župe Skoplje. U svim velikim sokolskim priredbama lično je učestvovao ili preko izaslanika, šaljući patrijaršijski blagoslov radu Saveza Sokola. Isto tako rad sokola podržavao je i patrijarh Gavrilo Dožić. Sokoli su zajedno sa drugim društvima učestvovali u svečanostima koje organizovala crkva.

 

Saša Nedeljković  za Vidovdan

 

Napomene :

  1. „Proslava Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 30, str. 7;
  2. „Naše hodočašće na Oplenac”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1935, br. 3-4, str. 19;
  3. Nikola Žutić, „Vjerski liberalizam i jugoslavenstvo Patrijarha Varnave i Konkordatska kriza”, „Istorija XX  veka”, Beograd, 2012, vol. 30, br. 2, str. 63-82;
  4. „Jugoslovenski Sokoli klanjaju se seni Patrijarha”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembra 1937, br. 8, str. 197, 198, 199;
  5. Nikola Žutić, „Vjerski liberalizam i jugoslavenstvo Patrijarha Varnave i Konkordatska kriza”, „Istorija XX  veka”, Beograd, 2012, vol. 30, br. 2, str. 63-82;
  6. „Dr. Gavrilo Dožić”,  „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1938, br. 5, str. 92;
  7. „Iz života našeg naroda”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 251;
  8. „Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8. novembra 1938., br. 41, str. 3;
  9. P. Zidarev, „ Osvećenje sokolskog Doma u Rumi”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1940, br. 1, str. 12, 13;
  10. „Sokolske svečanosti u Jugoslaviji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 4; D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2;
  11. „Sokolska svečanosti u Krivošijama”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 11 oktobar 1940, br. 41, str. 8;

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here