Због епидемије коронавируса и култура је морала да се прилагоди и већина догађаја организована је на Интернету. На тај начин омогућено је уметницима да одрже контакт са публиком и представе им свој рад. Међутим институције културе, каква је и Коларчева задужбина, остале су и без публике и без прихода.
У сали Коларчеве задужбине готово читав век уживали су и уметници и публика, све док није почела епидемија и Коларчеву задужбину довела у незавидну финансијску позицију. Последњих месеци преживљавили су од појединачних донација грађана и компанија.
Ипак годину почињу с концертима и оптимизмом јер им је Министарство културе платило око три и по милиона динара дуга за претходну годину и обећала редовну месечну новчану помоћ.
„То значи да ће Коларац у одређеном проценту имати сигурност и у оваквим ситуацијама каква је била пандемија али и убудуће, трошкова у објекту“, напомиње директорка Коларчеве задужбине Јасна Димитријевић.
Од како је Задужбина подигнута, 1932. године, прописи су више пута мењани али је увек део њених трошкова покривала држава, а већи, око 75 одсто је сама обезбеђивала. Сада са надлежнима разговара о трајном решењу.
„Причамо о решењу које подразумева добијање статуса Националне институције, у којем остаје Задужбина“, наводи Димитријевићева.
Према њеним речима, тиме се остварује мисија оснивача Илије Милосављевића Коларца али и институција добија посебно поверене послове чији основни циљ неговање и развијање укуса публике. „То значи концерти класичне музике, нови циклуси, нове сезоне, културно-образовни програми“, додаје директорка Коларца.
Уз наше уметнике на Коларцу наступају и уметници из целог света. Сала се сматра једном од најакустичнијих у Европи, а годишње изброји и до 100.000 посетилаца.
Како указује музиколог и пијанисткиња проф. др Снежана Николајевић, Коларац је место на коме се увек може чути најбољу музику и на коме ћете да чујете најбоље извођаче у најбољем окружењу.
„Све ово што се дешавало сада, не само последње време него последњих година са Коларцем је било заиста тешко за све нас“, каже Николајевићева.
Да тешком времену ипак још није крај сведочи и појава уметника на сцени, али су у публици били тек малобројни чија је љубав према музици надјачала страх од заразе.
РТС
