Друштвене мреже су политичарима широм света саставни део јавних наступа, средства за комуникацију са присталицама, служе и за препуцавање с колегама, али су и одличан излог за њихове свакодневне активности
Твитер и Фејсбук су албански политичари и представници косовских Албанаца изврнули на наличје и показали мрачну страну, претварајући их у полигон за провокације, увреде и обрачуне са Србијом.
– Суштина покушаја албанских политичара и ових из Приштине је политизација друштвених мрежа, исписивањем провоцирајућих и нападачких порука и лажних информација. Те поруке су, између осталог, показатељ двоструких аршина Запада. Они би да праве велику Албанију, да мењају границе на Балкану, а онда ударају на Србију и путем интернета, док се Запад прави да све то не види – каже Панаотовић.
Модерно доба, како објашњава социолог Бојан Панаотовић, доноси нове трендове обавештавања јавности, па тако Твитер неминовно постаје све важнија друштвена мрежа. Зато се, напомиње наш саговорник, тај албански политички миље логично повео за једним од најсавременијих средстава за комуникацију које користи за обмањивање корисника мреже и нападе на Србију.
-Твитер и Фејсбук су друштвене мреже путем којих информације најбрже стижу до корисника, а и ефектније, пошто их готово сви медији пренесу у вестима – појашњава овај социолог.
Kолика је моћ друштвених мрежа показао је, према његовим речима, амерички председник Доналд
Трамп који је захваљујући њима победио, одржао популарност и користи их и даље као политичко оруђе.
– Зато и албански и представници косовских Албанаца посежу за Твитером и Фејсбуком, мада је у њиховом случају уместо да допринесу толеранцији и решењима, подстичу тензије, нетрпељивост и проблеме – прича он.
И док је, како наводи, њима очито све дозвољено, српским политичарима се никаква провокација не дозвољава.
– Нису наши политичари мање образовани у технолошком смислу, већ једни критеријуми важе за нас, а други за Албанце и толерише им се „велика Албанија“. Притом, ако се мало вратимо у прошлост, видећемо да је Слободану Милошевићу спочитавана „велика Србија“ и због тога смо ми 1999. године добили бомбе, а сада се не реагује на „де факто“ прављење неке велике албанске државе. Чак и ако би неко из власти Србије или Републике Српске изашао са причом о брисању граница као што раде Албанци, настао би хаос – мишљења је овај социолог.
